Spas za prinose i rod? Bumbari mogu da "dišu" pod vodom - donosimo i savete za njihovu zaštitu

Da kraljice bumbara mogu preživeti i do nedelju dana potpuno potopljene pod vodom - i pritom doslovno disati, otkriva novo istraživanje objavljeno u časopisu Proceedings of the Royal Society B. Iznenađujuće otkriće baca novo svetlo na otpornost ovih ključnih oprašivača i otvara važna pitanja o njihovoj prilagodbi klimatskim promenama, sve češćim poplavama i zimskim ekstremima.

Zašto je ovo važno za poljoprivredu?

Bumbari kao blizak rod pčela su uz njih jedni od najvažnijih oprašivača u umerenim klimama. Za razliku od medonosnih, oni mogu poput solitarnih pčela samica raditi na nižim temperaturama, po oblačnom vremenu i rano u proleće - upravo kada mnoge voćne vrste cvetaju. Stabilnost njihovih populacija direktno utiče na prinose:

• jagoda, malina i kupina;
• paradajza, paprika i tikvenjača;
• deteline i lucerke;
• brojnih voćnih vrsta koje zavise od ranoprolećnih oprašivača.

Ako matice bumbara - kao jedine jedinke koje prezimljuju i osnivaju nove kolonije – ne prežive zimu, cela populacija u proleće može izostati.

Kako kraljice bumbara preživljavaju pod vodom?

Tri su stanja u kojima kraljice bumbara budu pod vodom.

1. Diapauza - stanje gotovo potpunog mirovanja

One provode 6 do 9 meseci u diapauzi, svojevrsnoj hibernaciji, zakopane u plitkim jazbinama. U tom razdoblju njihov metabolizam pada za čak 99%, što im omogućava preživljavanje sa minimalnim količinama kiseonika.

2. Podvodno disanje

Istraživači su otkrili da one potopljene u vodi i dalje troše kiseonik, proizvode ugljen-dioksid te koriste i aerobno i anaerobno disanje.

To znači da ne samo da preživljavaju - nego prema novim naučnim saznanjima aktivno razmenjuju gasove i pod vodom. Najverovatnije objašnjenje je tzv. fizički škrg, tanki sloj vazduha koji se zadržava oko tela insekta i omogućava difuziju kiseonika iz vode. Ovakav mehanizam poznat je kod vodenih insekata, ali kao takav nikada ranije nije bio povezan sa bumbarima niti bilo kojom drugom vrstom pčela.

3. Evolucijska prilagodba hladnim i vlažnim staništima

Ovi insekti su se razvili u hladnim arktičkim i planinskim područjima, gde su poplave od snega i kiše bile česte. Stoga je vrlo moguće da je ova sposobnost široko rasprostranjena među više od 250 danas poznatih vrsta bumbara.

Šta ovo znači u doba klimatskih promena?

Klimatske promene donose intenzivnije kiše, brže topljenje snega, češće zasićenje tla vodom. To povećava rizik da se podzemna skloništa kraljica ispune vodom. Novo otkriće sugeriše da bumbari imaju neočekivanu otpornost na takve uslove, što je dobra vest za poljoprivredu. Oni očigledno mogu u takvim uslovima preživeti.

Uprkos sposobnosti preživljavanja pod vodom, poplave i dalje mogu isprati tlo i fizički uništiti jazbine. Takođe mogu značajno smanjiti dostupnost mikrostaništa za prezimljavanje, kao i povećati izloženost pesticidima koji se ispiranjem nakupljaju u tlu.

Stoga je zaštita staništa i dalje ključna.

Praktične preporuke za poljoprivrednike i pčelare

Kraljice najčešće prezimljuju u rahlim, neobrađenim delovima tla, na rubovima šuma i živica, travnatim međama, područjima sa prirodnom vegetacijom. Očuvanje takvih zona povećava šanse za uspešno prezimljavanje bumbara, ali i ostalih pčela - pčela samica.

Smanjenje obrade tla u jesen je takođe važno za preživljavanje tih vrsta. Duboka obrada može uništiti prezimljujuće kraljice. Smanjena ili konzervacijska obrada pomaže očuvanju njihovih populacija.

Na koji način usitnjenim posedima i pravilnom kosidbom činimo sebi uslugu?

Nužan je i oprez sa primenom pesticida. Istraživanje je proizašlo iz studije o njihovom uticaju na ove oprašivače - što podseća da su prezimljujuće kraljice posebno ranjive na kontaminaciju tla.

Sadnja autohtonih vrsta i ranocvetajućih biljaka pomaže opstanku bumbara i ostalih pčela. Kako bi se kraljice nakon buđenja u proleće mogle brzo oporaviti, korisno je obezbediti stabla kao što su vrbe, leska, rane voćke, ali i proletnice poput jaglaca, plućnjaka, maslačaka i sl.

Naučna važnost otkrića

Ovo istraživanje otvara potpuno novo područje proučavanja ovih insekata. Do sada se malo znalo o tome gde i kako kraljice prezimljuju, jer ih je u prirodi teško pronaći. Sada se postavlja niz novih pitanja:

• Koliko je ova sposobnost raširena među različitim vrstama?
• Kako tačno izgleda fizički škrg kod bumbara?
• Mogu li klimatske promene ipak nadmašiti njihove adaptivne sposobnosti?

Naučnici očekuju da će ovo otkriće podstaći nova istraživanja o ekologiji prezimljavanja i otpornosti oprašivača.

Sposobnost kraljica bumbara da prežive nedelju dana pod vodom svakako je jedno od najfascinantnijih otkrića u entomologiji poslednjih godina. Iako ne uklanja sve rizike koje donose klimatske promene, pruža novu nadu u otpornost ovih ključnih oprašivača. Za poljoprivredu, koja o njima zavisi više nego što se često misli, ovo je važna i ohrabrujuća vest.