• Trovanje pčela
  • 16.12.2019. 15:30

Srbija u poslednjih 13 godina izgubila više od 10.500 pčelinjih društava

Srbija je prethodnih 12 - 13 godina, zbog trovanja pčela izgubila više od 10.500 pčelinjih društava, dok je materijalna šteta procenjena na gotovo više od milion evra.

Foto: Depositphotos/tauri
  • 549
  • 179
  • 0

U organizaciji Privredne komore Vojvodine (PKV), Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine (SPOV) i Dnevnik-Poljoprivrednika, u PKV je održan tematski skup "Trovanje pčela - pčele kao indikator zdrave životne sredine".

Prof. dr Nada Plavša sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu je u izjavi za medije istakla da je pčela najkorisniji insekt koji je danas ugrožen. "Jedno pčelinje društvo kada ugine, to je veliki gubitak iz razloga što pčelinja zajednica ima izuzetnu važnost kada je u pitanju oprašivanje i opstanak čoveka kao jedinke, s obzirom na izvor hrane i na život, odnosno na samu prirodnu sredinu. Gubici u Srbiji su veliki," rekla je prof. dr Nada Plavša i dodala da je u Republici Srbiji, u prethodnih 12 - 13 godina, izgubljeno preko 10.500 pčelinjih društava. Ona je dodala još i da država izdvaja značajna finansijska sredstva i pomoć kroz subvencije.

"Ove godine je odobreno i utrošeno preko 590 miliona dinara. Sa druge strane, mi imamo velike gubitke kroz samo trovanje pčela i ti gubici, ako pogledamo prethodni period, iznosili su gotovo preko milion evra. Štiteći pčele, mi štitimo sami sebe“, rekla je Plavša.

Za pet godina, stradalo oko 6,5 hiljada pčelinjih društava u Vojvodini

Radomir Vlačo, predsednik SPOV je pojasnio da preduzimajući niz mera i radnji na zaštiti pčela i ove 2019. godine imamo masovno trovanje pčela u Vojvodini. "Samo u Kikindi je stradalo 1.668 pčelinjih zajednica. U zadnjih pet godina, stradalo je oko 6,5 hiljada pčelinjih društava na prostoru AP Vojvodine (200-300 miliona stradalih jedinki), gde materijalna šteta iznosi oko 100 miliona dinara, izostavljajući dobit koju pčelari nisu imali za ta pčelinja društva," rekao je Vlačo i dodao da je ovaj skup organizovan kako bi skrenuo pažnju na probleme i da se javnosti i državnim organima ukaže na njih. Dodao je i da će se zalagati da trovanje pčela bude krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.

Tom prilikom, predsednik PKV Boško Vučurević rekao je da se u Republici Srbiji pčelarstvom bavi 5,3 odsto poljoprivrednih gazdinstava (29,9 hiljada), a da je ukupan broj košnica 914 hiljada.

"Oko tri četvrtine košnica nalazi se u regionu Srbija - jug, dok je jedna trećina u regionu Srbija - sever. Može se reći da, nakon živinarstva, pčelarstvo ima najveći nivo specijalizacije proizvodnje. Od ukupnog broja košnica, oko 35 odsto se nalazi na gazdinstvima koja se bave isključivo pčelarstvom. Kod nas danas postoji četiri hiljade gazdinstava koja su specijalizovana za pčelarstvo, što je čak 11 puta više nego u odnosu na podatke iz 2012. godine. Nivo specijalizacije je najveći u Vojvodini“, rekao je Vučurević.

U Srbiji prošle godine proizvedeno skoro 11.500 tona meda

Dodao je da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2018. godini u RS proizvedeno skoro 11.500 tona meda, što je 13 kilograma po košnici. "U 2018. godini, iz RS ukupno je izvezeno skoro 2.800 tone prirodnog meda i ostvarena vrednost izvoza 10,5 miliona evra. Prosečna izvozna cena meda u posmatranom periodu bila je od 3,8 evra po kilogramu. Najznačajnije zemlje izvoza su Norveška, Italija i Nemačka, gde se izveze blizu 62 odsto od ukupno izvezenih količina meda iz Srbije," rekao je Vučurević.

Iz Vojvodine u 2018. godini, ukupno je izvezeno 380 tona prirodnog meda, odnosno 13,8 odsto od ukupnog izvoza meda iz Srbije. Ostvarena vrednost izvoza meda iz Vojvodine u 2018. godini iznosila je 1,1 milion evra, a prosečna izvozna cena meda u 2018. godini je 2,8 evra po kilogramu. Od ukupno izvezenih količina, 89 odsto je izvezeno na CEFTA tržište (Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora), a svega 10,7 odsto na tržište Evropske unije (Nemačka i Italija).

Dodatnih 30 miliona dinara za pčelare Vojvodine

Porodica Vojka Milutinovića, proizvođača iz Pančeva, živi od pčelarstva koje je, kako je istakao u izjavi za medije, svake godine u sve većem problemu kada je u pitanju trovanje pčela, koja se dešavaju najviše u Vojvodini. On je dodao da veliki problem stvaraju i klimatske promene u poslednjih pet do deset godina. 

"Budžet za pčelare je 2016. godine bio negde oko četiri miliona dinara, a krajem godine rebalansom budžeta reagovali smo sa dodatnih 10 miliona, pa je taj budžet rastao na 15, 20, 25, a sad sa zadovoljstvom mogu reći da ćemo u sledećoj godini najverovatnije imati dodatnih 30 miliona za pčelare Vojvodine," rekao je Milorad Malić, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.


Povezana stočna vrsta

Pčelarstvo

Pčelarstvo

Pčelarstvo je specifična grana ljudske delatnosti te su interes i ljubav prema pčelama rašireni u svim dobnim i obrazovnim slojevima društva. Mesta obitavanja pčela su veliki... Više [+]

Izvori

Privredna komora Vojvodine


Tagovi

Trovanje pčela Pčele Pčelarstvo Izvoz meda Prodaja meda Subvencije Nada Plavša Radomir Vlačo Boško Vučurević Vojko Milutinović Milorad Malić


Autorka

Slađana Aničić

Više [+]

Slađana je diplomirani profesor srpske književnosti i jezika s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je Agrokluba.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Da li treba presaditi male čuvarkuće?