Pčelari u Sremu se plaše jakih jutarnjih marezva, nakon relativno toplog vremena tokom decembra i prvih dana januara. Pčelinja društva ne bi trebalo uznemiravati u ovom trenutku, a svakako nešto kasnije treba proveriti u kakvom su stanju.
Visoke dnevne temperature tokom decembra i prvih dana januara, nisu pogodovale pčelinjim društvima. Pčelar iz Rume Stanimir Javorac kaže da pčele nisu ušle u zimski san, što predstavlja problem. Legla su krenula i ako bude jutarnjih mrazeva, to će se loše odraziti na pčelinja društva, a velika je i potrošnja hrane.
"Otvorio sam, nedavno da bih prekontrolisao nekoliko košnica. Video sam da je leglo krenulo, što znači da matica zaleže, a to nije dobro. Ako bude jačih jutanjih mrazeva, to onda može da bude veoma loše za pčelinja društva. Pčele ne mogu da pokriju legla koja su napravile, skupljaju se u klube, što dovodi do propadanja. Međutim ja se nadam da do toga neće doći", kaže Javorac.
Pčelari u ovom trenutku ne bi trebalo da diraju pčelinja društva, a to se prvenstveno donosi na one koji su obezbedlili dovoljno hrane za naredni period.
"Pčele ne treba dirati niti ih uznemiravati, pogotovo ako su sigurni da su ostavili dovoljno hrane. Kod nekih košnica postoji i ta mogućnost da se hrana stavi na korišćenje iznad klubeta, ako pčelari misle da hrane neće biti dovoljno. Međutim, kod većine košnica to nije izvodljivo, a moja preporuka je da se to ne radi čak i tamo gde postoji ta mogućnost."
Podsetimo, visoke dnevne temperature u januaru se ponavljau poslednjih nekoliko godina pa pčelari strepe za svoja pčelinja društva, ali i za predstojeće paše. Ono što treba reći da ove temperaturne oscilacije uveliko utiču na potrošnju hrane, koja je poslednjih dana izuzetno velika.
Pregled košnica treba uraditi po sunčanom i toplom vremenu i utvrditi stanje gnezda, veličinu društvu, količinu hrane i prisustvo legla.
"Da bi utvrdili ima li u košnici hrane, treba pregledati samo spoljašne ramove do legla i oceniti kolika je količina meda na njima. Kada je u gnezdu manje od četiri kilograma meda ili ga uopšte nema, pčelinje društvo treba prihraniti. Nedostatak hrane u košnici uzrokuje smanjenje legla, gladovanje pa čak i uginuće", kaže Javorac.
Pored toga treba obratiti pažnju na prisustvo vlage i buđi na zidovima košnice, materijal za utopljavanje prosušiti ili zameniti novim. Ukolko je zajednica slaba treba je pregraditi na onoliko okvira koliko zauzima i dodatno je utopliti.
Rumski pčelar se priseća prošle zime, koja je kaže bila idealna za pčele. Smenjivali su se hladni i topli dani, što je pčelinjim društvima omogućilo nekoliko pročisnih letova. Ono što prošle godine nije baš odgovaralo pčelama, je to što je mraz uništio lesku baš onda kada je to pčelama bilo potrebno, kaže Javorac i dodaje da su pčelinja društva tada iz zime izašla u dobroj kondiciji, što znaći da su ih pčeari veoma dobro pripremili za zimski period.
Inače, Javorac se pčelarstvom bavi više od 30 godina. Predsednik je Udruženja pčelara "Nikola Mileusnić" iz Rume i redovan učesnik brojnih manifestacija širom Srbije na kojima prodaje med i sve ostale pčelinje proizvode, kao i rakiju medovaču.
Tagovi
Autor
Makedonski pčelar Blagojče Najdovski: "Bez pčela nema ni hrane, a one gladuju"
Falsifikovanje meda moglo bi da postane krivično delo?
Pčelinji vosak: Koliko meda treba za njegovu proizvodnju?
Tajna privlačnosti napuštenog saća - zašto pčele vole stare prazne košnice?
Damir Senjan
pre 2 dana
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 2 dana
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
