Urbano pčelarstvo kao hobi

Značaj uzgoja pčela u gradovima je veliki, zbog očuvanja raznovrsnosti zelenila, biodiverziteta. Ekološki aktivista Miljan Paljević kaže da se u Beogradu pčele čuvaju u Zvezdarskoj šumi, na Košutnjaku, Dedinju i Senjaku. Tu ima od 300 do 500 košnica, a ima i 15 divljih jata pčela.

Prema njegovim rečima, ne morate baš u centru grada da gajite pčele. Ako živite u predgrađu, ono je idealno za takve stvari. U Beogradu je recimo pogodan kraj Višnjička banja, koja je pored reke ili Leštane, koje je prepuno voćnjaka, kao i mesto Slance koje snbadeva povrćem pola Beograda.

Velika zainteresovanost za urbano pčelarenje

Za urbano pčelarstvo u Beogradu ima interesenata i među hotelijerima i vlasnicima restorana. Oni žele da postave košnice na krovovima svojih hotela ili u zelenim ambijentalnim prostorima. Takođe i gradske vlasti počinju da se interesuju za taj koncept. Pre toga potrebno je svakako konsultovati pčelare, odnosno da li pčelama pogoduju ti prostori, prvenstveno zbog blizine vode.

Raša Jašović iz Društva pčelara Beograda kaže da zna za mnogo primera gajenja pčela u prestonici, kao što je onaj u ulici Svetozara Markovića. Šef katedre za biologiju na Veterinarskom fakultetu Zoran Stanimirović ima pčelinjak uz sam auto-put.

"Što se tiče kvaliteta meda, ne postoji razlika u odnosu na selo. Profesor Stanimirović je izvrstan poznavalac pčelarstva i pošto mu je pčelinjak na autoputu, on je slao med na analize u Nemačku, u referentnu labaratoriju i dobio je odlične ocene za taj med. U njegovom medu nema neželjenih otrova, pesticida, teških metala", kaže Jašović.

Nema uopšte razlike u kvalitetu, jer pčele sve što unesu iz okruženja, bilo da je zagađeno ili ne, filtriraju. Sve ostatke - rezidue, teške metale, pesticide, akumuliraju u svom masnom tkivu, tako da njihov krajnji proizvod ostaje čist.

Veliki broj košnica, recimo, nalazi se na krovu hotela "Astorija" u Njujorku. Slično je i u Engleskoj, gde je pre 10 godina osnovano preduzeće, koje postavlja i održava košnice u gradu, a organizuje i kurseve koji edukuju ljude o pčelama.

Najveći izazov za gajenje pčela u gradu - komšije

Tehnika pčelarenja je ista u selu i gradu, a jedini problem mogu da budu komšije, kaže Jašović:

"Ljudi se boje pčela, jer ne znaju da li su alergični na njihov ubod. To može da bude fatalno i otuda njihov strah. Naš pčelar koji stanuje na Zvezdari, na terasi je držao košnice, ali je morao da ih skloni nakon pritiska komšija".

Prema njegovim rečima, zabluda je očekivati zaradu. Ovakvo pčelarenje može za ljude u gradu da bude neka vrsta hobija i prilika za beg od stresa. Možete staviti neku košnicu na krov, ako je ravan i eventualno imati med za svoje potrebe.

Koncentracija pesticida veća je u povrću, nego izduvnih gasova u medu, tvrdi Miljan Paljević.

Kako započeti pčelarenje u gradu?

Postavljanje košnica prate određeni propisi, pa tako pčele možete držati na minimum sto metara od škole, predškolske ili sportske ustanove, a dvadeset metara od puta. Važno je i da se pronađe rešenje za otvaranje košnice, a da ne uznemiravate komšije.

Treba da osigurate i jednostavan pristup košnici. Na primer, penjanje na improvizovanim merdevinama do krova nije dobra ideja, zbog nošenja teških kutaija sa medom iz košnice. Takođe, potrebno je da imate prostor za čuvanje sve opreme i drvenarije za košnicu. Postavljanje žice, ogradnih ploča i mreža oko pčela, može ih podstaći na let iznad visine glave, što bi moglo da smanji neugodne susrete.

Foto: David B. Gleason / Flickr