• Košnica
  • 27.01.2019. 13:00

Utopljavanje pčela - da ili ne?

Pčela je insekt koji vrlo efikasno ume da zagreje i rashladi leglo, bez obzira na spoljnu sredinu, ali odgovarajuća temperatura je vrlo važna, jer pčele bilo da greju i hlade leglo, troše dosta energije.

Foto: Flicrk / Matt
  • 574
  • 51
  • 0

Sneg se ponovo zabeleo širom Srbije, a neminovan je i pad temperature. Takođe, tokom februara i marta moguća su velika temperaturna kolebanja, hladnoće i jaki jutarnji mrazevi, te se nameće pitanje - da li i u kojoj meri pčele u košnicama treba utopljavati

Otvaranjem ove teme po ko zna koji put se potvrdila izreka da se pčelari slažu samo oko toga da košnici treba prići sa zadnje strane. Sve ostalo podložno je diskusiji, tačnije ličnim iskustvima onih koji se decenijama pčelarstvom bave. Ipak, treba na umu imati jedan naučni aksiom: evolucija je pčelama podarila izuzetnu moć termoregulacije i opstanka u hladnoj klimi.

Odgovarajuća temperatura je vrlo važna

Temperatura legla je između 35 i 37 stepeni. Pčela je insekt koji vrlo efikasno ume da zagreje i rashladi leglo, bez obzira na spoljnu sredinu, ali odgovarajuća temperatura je vrlo važna, jer pčele bilo da greju i hlade leglo, troše dosta energije. Kada je hladno, pčele formiraju klube čija je spoljašnost sastavljena od starih pčela. Takvo klube se širi ako je spoljna temperatura (pre)visoka, i obrnuto, skuplja se kada je hladno. Pčele, dakle, imaju snažan i efikasan sistem termoregulacije.  Bez obzira na tu činjenicu, neki pčelari se odlučuju na utopljavanje ukoliko su zime oštrije, ili se košnice nalaze u brdsko - planinskim predelima.

Ipak, ukoliko se hladni zimski dani smenju sa toplijim, što je čest slučaj poslednjih deceniji, tu se krije zamka. Kada dani postaju duži, već krajem januara ili početkom februara u pčelinjim društvima se javlja prvo leglo u godini.  To se događa bez obzira na spoljnu temperaturu, ali ako se košnica previše (i prerano) utopli, prvo leglo u godini lako može da dođe prerano, "kad mu vreme nije". 

Jako društvo može da izdrži zimu čak i kao roj na grani

Iskustva sa utopljavanjem su, kako rekosmo, različita: neki pčelari nikada ne posežu ta tim činom, te tvrde da zbog toga nisu imali gubitaka, do onih koji to gotovo svake zime rade. Za mišljenje smo pitali profesora pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, dr Ivana Pihlera,koji je rekao:

"Ukoliko je košnica kvalitetno izrađena, a pčelinje društvo jako, tu većih problema ne bi trebalo da bude. Jako društvo može da izdrži zimu čak i kao roj na grani. Zabeleženi su i takvi slučajevi da u uslovima kontinentalne klime pčele prežive zimski period, ne u duplji, nego okačena na drvetu, jer je povukla saće. Ako imamo košnice od kvalitetnih materijala koje dobro dihtuju, utopljavanje nije neophodno".

Nastavio je da, ukoliko se obavlja utopljavanje, tu postoje dva gledišta: jedni obavljaju utopljavanje sa najlonom koji "ne diše" , ili kartonom i sličnim materijalima koji "dišu".

"Ukoliko se utopljavanje obavlja sa najlonima, neminovno dolazi do kondenzacije unutar košnice, ali oni koji upotrebljavaju najlon stoje na stanovištu da kapi vode ne štete pčelama, koje na taj način imaju izvor vode, koja im je potrebna jer pčela svoje leglo održava čistim i neće dozvoliti da voda kaplje po njemu. Pristalice utopljavanja kartonima prednost takvog načina vide upravo u tome što nema kondenzacije, što cela košnica diše i što ne može da dođe do pojave vlage unutar košnice, koja u kombinaciji sa visokom temperaturom može da bude štetna po leglo", kaže Pihler.

Materijal za utopljavanje skloniti u aprilu

Iskustva govore da su pčele bez većih problema prezimljavale i u košnicama izrađenim od veštatčkih, sintetičkih materijala, poput onih od plastike ili stiropora. Nameće se logičan zaključak da, ukoliko zima nije prejaka, sa ekstremno niskim temperaturama, nema potrebe trošiti vreme i trud za utopljavanje pčela, a naročito ako su košnice novije proizvodnje, kvalitetne i bez pukotina.

Ako se pčelar pak odluči za utopljavanje iz bilo kog razloga, materijale koje je koristio treba ukloniti sa pojavom toplijih dana, najčešće u aprilu, jer će oni smetati pčelama u radu. Do tog perioda, nema potreba vaditi izolacione materijale iz košnica, jer i u aprilu su česte niske jutarnje temperature ispod 10 stepeni, a za rad pčela, koje se tada pripremaju za pašu na uljanoj repici, kao i za narednu - bagremovu u maju, potrebne su standardne temperature legla.   


Tagovi

Košnice Zima Utopljavanje Pčele Ivan Pihler


Autor

Dusan Knezic

Dusan Knezic

Dušan je poljoprivrednji inženjer, novinar i lovac. Novinarstvom se bavi od 2002. godine. Moto kojim se vodi je "Usuditi se, to je cena napretka".

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi