• Pčelarstvo na Kubi
  • 03.10.2018. 20:00

Zahvaljujući komunizmu, Kuba postala raj za pčele i pčelare

I dok se u ostatku sveta smanjuje proizvodnja meda, Kuba je postala utočište za pčele, koje tamo imaju dovoljno "materijala" za stvaranje meda vrhunskog kvaliteta.

Foto: Pixabay/Dirgon
  • 1.035
  • 87
  • 0

Zahvaljujući nemaštini i očuvanoj životnoj sredini, Kuba je postala raj za pčele i pčelarstvo. Nemaština je, kako znamo, uzrokovana američkim sankcijama zbog dugogodišnje komunističke vladavine u toj zemlji.  Upravo zbog toga kubanski poljoprivrednici sebi ne mogu da priušte pesticide, modernu opremu, nedostaje ekonomskih inicijativa i urbane infrastrukture, pa je većina vegetacije ovoga ostrva ostala netaknuta, piše The Economist.   

Pčele imaju dovoljno "materijala" 

I dok se u ostatku sveta smanjuje proizvodnja meda zbog klimatskih promena, parazita, upotrebe pesticida i sveopšte urbanizacije, Kuba je postala utočište za pčele, koje tamo imaju dovoljno "materijala" za stvaranje meda vrhunskog kvaliteta. Na raspolaganju su im polja suncokreta, ljiljana, bungevilija, palme, stabla manga i avokada. 

Njihova populacija raste za oko 7.000 košnica svake godine. Svaka košnica godišnje proizvede 52 kilograma meda, a time je ukupna  kubanska proizvodnja malo iznad 10.000 tona meda godišnje. 

Med moraju prodati državi koja ga preprodaje dalje

Iako je 90% proizvodnje kubanskog meda zasluga inicijative samih farmera, oni su obavezni da me dprodaju državi za oko 600 dolara po toni. Med se tada izvozi, najčešće u Evropu, gde dostiže cene od čak 4.600 dolara po toni za obični med i 14.000 dolara za organski.

Bez obzira što država profitira na radu i trudu svojih poljoprivrednika, i što se kubanska proizvodnja još uvek ne  može meriti sa svetskim proizvođačima, kao što je recimo Kina koja godišnje proizvede preko 500.000 tona meda, sve više Kubanaca se interesuje za pčelarstvo. Zato je kubanska vlada najavila otvaranje pogona za flaširanje meda, kojim bi proizvodnju na godišnjem nivou podigla na 15.000 tona.


Tagovi

Pčelarstvo na Kubi Vrhunski med Cena meda


Autorka

Maja Celing Celić

Maja Celing Celić

Maja je hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.