Bez sirovina nema proizvodnje đubriva i goriva - šta donosi Putinov potez?

Dramatične posledice po hemijsku i industriju đubriva u Nemačkoj bi mogao da ima najnoviji potez ruskog predsednika Vladimira Putina, izveštava Agrarheute.

Dakle, on zahteva da "neprijateljske države" gas plaćaju u rubljama, što nije moguće zbog sankcija. To može izazvati nestašicu gasa i nafte što bi imalo velike posledice po industriju.

Plaćanje u rubljama je moguće samo za zapadne zemlje ako zamene tu valutu za dolare ili evre u ruskoj centralnoj banci, a to ne funkcioniše. Finansijske transakcije s tom bankom su zabranjene sankcijama koje je uveo Zapad.

Do sada su ruski dobavljači plaćani u dolarima, a oni su ga menjali za rublje. Ispunjavanje Putinovog zahteva primoralo bi Evropljane da prekrše sopstvene zabrane, a što istovremeno znači da će ostati bez sirovina.

Za fabrike u Istočnoj Nemačkoj koje su direktno povezane sa ruskim gasovodima i naftovodima to bi značilo prekid proizvodnje azotnih đubriva, amonijaka, vodonika, dizela i lož ulja.

Nema sirovina iz Rusije, nema proizvodnje

Visoke cene su već dovele do smanjenja proizvodnje u mnogim evropskim fabrikama i dodatno podstakle rast cena. Osim što je najveći snabdevač gasom, Rusija je i najveći izvoznik azotnih đubriva čiji je izvoz već obustavljen, a posledice su enormno visoke cene. 

Najveća nemačka fabrika azotnih đubriva nalazi se u Piesteritcu u Saksoniji-Anhaltu i za proizvodnju su im potrebne velike količine prirodnog gasa. Bilo bi vrlo dramatično kada bi morali da prestanu sa radom. 

Inače, Nemačka uvozi 34 odsto svoje nafte iz Rusije, a uvoz u 2021. bio je skoro 28 miliona tona. Rusija zadovoljava 55 odsto nemačkih potreba za gasom, odnosno 56 milijardi kubnih metara.

Kristof Ginter, portparol za energetsku politiku Udruženja hemijske industrije Severoistok i operater kompanije InfraLeuna, rekao je da je do nedavno u Evropu stizalo više gasa nego pre početka sukoba.

"Velike količine i dalje dolaze preko ukrajinskog gasovoda", kaže.  

Posledice po svetsku poljoprivredu

Sve veće cene troškova proizvodnje i sankcije navele su poljoprivrednike širom sveta da smanje zasejane površine, objavio je Reuters. Treba napomenuti da su Rusija i Belorusija činile više od 40 odsto svetskog izvoza kalijuma u poslednjoj godini. Pored toga, Rusija je činila oko 22 odsto svetskog izvoza amonijaka, 14 odsto uree i oko 14 odsto monoamonijum fosfata (MAP).

To dovodi u opasnost proizvodnju kukuruza, soje, pirinča, pšenice i drugih vrsta. U siromašnim zemljama poljoprivrednici se vraćaju upotrebi stajnjaka, a ima i zahteva za odobrenje kopanja kalijuma na zaštićenoj autohtonoj zemlji u Brazilu.

U SAD-u se predviđa da će cene đubriva porasti za 12 odsto ove godine, nakon porasta od 17 odsto u 2021. Poljoprivrednici nastoje da prevaziđu situaciju smanjenjem setvenih površina, izborom vrsta kojima je potrebno manje đubriva ili upotrebom manje količine.

Peru je proglasio vanredno stanje u svom poljoprivrednom sektoru zbog straha od nestašice hrane. Brazil je takođe veliki potrošač, zbog čega će nedostatak pogoditi prvenstveno proizvodnju soje, kukuruza. Ništa bolja situacija nije ni u drugim zemljama Južne Amerike.

Afričke zemlje se pored svega ovoga bore i sa sušom. U Aziji je slična situacija. Indija, koja uvozi đubrivo za svoj veliki poljoprivredni sektor, sve se više okreće Kanadi i Izraelu.

Kina je u poslednjoj godini uvela ograničenja izvoza đubriva kako bi zaštitila svoje poljoprivrednike zbog povećanja globalnih troškova. Očekivalo se da će ih Peking ove godine ublažiti i povećati ponudu. Ali, Gavin Ju, analitičar u šangajskoj konsultantskoj kući CRU komentira da je to mnogo manje verovatno sada kada je svetsko tržište u haosu.