Bili smo u srcu Claas-a, mestu gde nastaju mašine budućnosti

Letnji susreti specijalizovanih novinara koje organizuje nemački proizvođač poljoprivredne mehanizacije Claas već su postali tradicija. Tako je i ovogodišnji Summer Media Event okupio više od stotinu novinara iz gotovo svih evropskih zemalja. Cilj susreta nije bio samo predstavljanje novih mašina i tehnologija, već da omogući novinarima da iz prve ruke vide kako nastaju neki od najpoznatijih kombajna i traktora na svetu.

Centralno mesto događaja bio je Harsevinkel, gradić u nemačkoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, gde se od 1919. godine nalazi sedište kompanije Claas. Upravo je ovde, u velikoj fabrici i razvojnom centru, započela naša dvodnevna priča.

Fabrika koja ostavlja bez daha

Već pri ulasku u kompleks postaje jasno da se ne radi o običnoj fabrici. Na više od 55 hektara prostire se proizvodni grad u kojem svakodnevno radi oko 3.600 zaposlenih. Proizvodne hale, logistički centri, razvojni sektori i administrativne zgrade čine jednu celinu u kojoj nastaju mašine koje će završiti na poljima širom sveta.

Poseta fabrici započela je u izložbenom prostoru koji prikazuje razvoj kompanije kroz više od jednog veka. Od skromnih početaka porodične radionice do današnjeg statusa jednog od vodećih svetskih proizvođača poljoprivredne mehanizacije, istorija Claas -a zapravo je priča o stalnim inovacijama.

Nakon uvodnog predstavljanja usledio je obilazak proizvodnih hala. Već na samom ulazu impresionira veličina prostora. Sve deluje organizovano do najsitnijeg detalja. Delovi mašina kreću se unapred određenim rutama, autonomna vozila prevoze komponente između radnih stanica, dok roboti i radnici zajednički učestvuju u procesu proizvodnje.

Kako nastaje kombajn

Posebno je zanimljivo posmatrati kako se iz mnoštva pojedinačnih delova postupeno oblikuje gotov kombajn. Na jednoj radnoj stanici montira se šasija, nekoliko metara dalje ugrađuju se motori, hidraulični sistemi i kabine, dok se na kraju proizvodne linije nalaze gotovo završene mašine spremne za završna ispitivanja.

Domaćini ističu kako je upravo Harsevinkel srce proizvodnje Claas kombajna. Ovde nastaju modeli Lexion i Trion, ali i poznati silažni kombajni Jaguar i veliki traktori Xerion. Od 1936. godine iz ove je fabrike izašlo više od 450.000 kombajna, što dovoljno govori o njenoj važnosti za celu kompaniju.

Poseban utisak ostavlja nivo automatizacije. Modernizacija proizvodnje poslednjih godina potpuno je promenila način sastavljanja mašina. Umesto klasičnih pokretnih traka, kroz hale se kreću autonomna transportna vozila koja svaku mašinu dovode do odgovarajuće radne stanice. Takav način rada omogućava veću fleksibilnost proizvodnje i istovremenu montažu različitih modela kombajna.

Ipak, usprkos visokom nivou robotizacije, ljudski faktor ostaje presudan. Svaka mašina prolazi niz kontrola kvaliteta pre nego što napusti fabriku. Završna ispitivanja sprovode se detaljno jer kupci očekuju da će njihov kombajn tokom žetve raditi bez zastoja.

Dok tržište poljomehanizacije miruje, Claas ulaže u proizvodne pogone - posetili smo fabriku

Nakon obilaska fabrike usledio je praktični deo programa. Na posebno pripremljenim poligonima predstavljeni su traktori serija Axion i Arion. Inženjeri i produkt menadžeri detaljno su objašnjavali novosti na mašinama, od povećane efikasnosti prenosa snage do novih sistema upravljanja koji vozaču olakšavaju svakodnevni rad.

Za novinare je posebno zanimljiva bila mogućnost da mašine vide u stvarnom radu, a ne samo na statičnoj izložbi. Upravo takve demonstracije najbolje pokazuju razliku između tehničkih podataka na papiru i stvarnih mogućnosti na terenu.

Drugog dana događaj se preselio na nekoliko poljoprivrednih lokacija gde su predstavljene nove kosilice, okretači trave i jedan od tehnološki najzanimljivijih noviteta - potpuno električni utovarivač Torion 537e Sinus. Reč je o mašini koja pokazuje kako elektrifikacija postepeno pronalazi mesto i u profesionalnoj poljoprivredi, posebno tamo gde su važni niski troškovi rada, tiši pogon i rad u zatvorenim prostorima.

Digitalizacija jednako važna kao i mehanizacija

Ipak, ovogodišnji Summer Media Event nije bio posvećen samo mehanizaciji. Gotovo istu pažnju privukla su digitalna rešenja koja Claas razvija poslednjih godina.

Kompanija je predstavila značajno proširenje svoje digitalne platforme Claas connect, koja tokom 2026. godine dobija niz novih funkcionalnosti namenjenih upravljanju farmama i voznim parkovima. Kako su istakli predstavnici kompanije, današnja poljoprivreda više nije samo pitanje snage motora ili širine zahvata mašine. Sve veću vrednost imaju podaci koji omogućavaju bolje planiranje proizvodnje, smanjenje troškova i efikasnije upravljanje.

Jedna od najvažnijih novosti je automatska razmena podataka između poljoprivrednika i izvođača radova. Umesto ručnog slanja podataka o obavljenim poslovima, sistem će informacije razmenjivati automatski, čime se značajno smanjuje administracija tokom najintenzivnijih perioda, poput žetve.

Veliko interesovanje izazvala je i mogućnost upravljanja mešovitim voznim parkovima. Naime, retko koje gazdinstvo koristi mašine samo jednog proizvođača. Claas zato razvija otvoreni digitalni sistem koji omogućava praćenje mašina različitih marki putem GPS-a, pametnih telefona i Bluetooth iBeacon uređaja. Na taj način korisnik u svakom trenutku može videti gde se nalazi svaka mašina ili priključak, bez obzira na njegovu starost ili proizvođača.

Podaci postaju nova snaga poljoprivrede

Predstavljeno je i novo strateško partnerstvo sa kompanijom Exatrek, čiji će telemetrijski sistemi dodatno unaprediti upravljanje mešovitim voznim parkovima. Cilj nije zatvoriti korisnike unutar jednog sistema, već omogućiti povezivanje podataka iz različitih izvora u jedinstvenu platformu.

Još jedna zanimljiva novost je Remote Display View, funkcija koja omogućava daljinski prikaz ekrana traktora ili kombajna. Uz odobrenje vozača, rukovodilac gazdinstva ili servisni tehničar može u stvarnom vremenu videti šta se prikazuje na terminalu mašine i pomoći operateru pri rešavanju problema bez izlaska na teren. Time se štedi dragoceno vreme upravo onda kada je svaka minuta rada važna.

Claas dodatno uvodi i Digital Care, novi nivo korisničke podrške kojom želi da pomogne poljoprivrednicima pri korišćenju svih digitalnih funkcija. Sistem uključuje pomoć pri registraciji mašina, povezivanju sa platformom, prenosu podataka sa parcela te edukaciju korisnika pre početka sezone.

Posebno je dobro prihvaćena odluka da će od jeseni 2026. godišnje obnavljanje licenci za povezane mašine biti automatsko i bez dodatnih troškova za kupce. Time se uklanja administrativna obaveza koja je dosad postojala, a korisnici mogu biti sigurni da će njihove mašine ostati povezane tokom celog radnog veka.

Pogled u budućnost poljoprivrede

Dok se obilazak privodio kraju, postajalo je jasno kako Claas svoju budućnost više ne vidi isključivo u proizvodnji vrhunskih mašina. Jednako važan deo poslovanja postaju digitalne usluge koje omogućuju efikasnije upravljanje gazdinstvom i donošenje odluka zasnovanih na stvarnim podacima.

Za novinare koji godinama prate razvoj poljoprivredne mehanizacije poseta Harsevinkelu bio je prilika da iz neposredne blizine vide kako izgleda proizvodnja mašina koje svake godine učestvuju u žetvi na milionima hektara širom sveta. Istovremeno, bilo je očigledno da se najveće promene više ne događaju samo u čeliku, motorima i hidraulici, nego i u softveru, povezivosti i digitalnim platformama koje poljoprivredu čine preciznijom, učinkovitijom i konkurentnijom.

Harsevinkel tako nije samo mesto gde nastaju kombajni. Danas je to razvojni centar u kojem se oblikuje budućnost moderne poljoprivrede - spoj vrhunske mehanike, automatizovane proizvodnje i digitalnih tehnologija koje će obeležiti sledeću deceniju.