Bumbari su još uvek posebno ugroženi uprkos pooštrenim propisima o pesticidima

Dok je upotreba insekticida u poljoprivredi bila u centru pažnje zbog negativnih učinaka na pčele, ostalo je nepoznato šta se to događa sa divljim oprašivačima. U velikoj studiji koja je obuhvatila 106 lokacija u osam evropskih zemalja, istraživači su pokazali da uprkos pooštrenim propisima o pesticidima, treba učiniti mnogo više.

Studija je odgovor na poziv za stvarnu procenu rizika koje predstavljaju mešavine uobičajeno korišćenih zaštitnih sredstava u prirodi. Objavljeni rezultati pokazuju da uprkos najstrožem procesu procene rizika na svetu, upotreba odobrenih pesticida u evropskim poljoprivrednim predelima još uvek negativno utiču na neciljane organizme, značajno smanjujući populaciju bumbara. Zabeležili su značajno smanjenje ukupne proizvodnje kolonija (broja čaura), maksimalne težine kolonije i broja novih matica. ​

Istakli su da se ovi insekti susreću sa višestrukim pesticidima u poljoprivrednim predelima, što rezultira manjim brojem potomaka. Povrh toga, čine veću štetu u oblastima koja oskudevaju prikladnim staništima.

Evo šta je poznato o njihovom uticaju na ove oprašivače:

Direktni uticaji – letalni i subletalni učinci

Insekticidi direktno ubijaju insekte kada su izloženi smrtonosnoj dozi. Izloženost na nižem nivou - nesmrtonosnim dozama - takođe može da ima ozbiljne sub-letalne učinke na bumbare. To se pokazalo, na primer, za neonikotinoidne insekticide gde je subletalna izloženost imala štetne učinke na sposobnost da se kreću, učinkovitost traženja hrane, reproduktivni uspeh i otpornost na negativne posledice drugih stresora kao što su nedostatak hrane i patogeni.

Usluge oprašivanja useva koje pružaju takođe mogu naknadno da budu narušene. Postoje i dokazi koji ukazuju na to da izloženost pesticidima može da ošteti mikrobiome ovih insekata, što dovodi do izuzetno negativnih zdravstvenih ishoda.

Nedirektni učinci - gubitak i degradacija staništa

Bumbarima je potrebno cveće da bi preživeli. Herbicidi koji se nekontrolisano koriste za uništavanje biljaka u cvatu, posebno samoniklog divljeg cveća ('korova' kao što su maslačak, detelina, vrbovica, itd.), i tako uklanjaju izvor hrane. Široko rasprostranjeni gubitak područja bogatih cvećem iz naših predela prepoznat je kao vodeći pokretač smanjenja broja oprašivača, a sistemsko uklanjanje divljeg cveća iz ruralnih i urbanih područja stavlja bumbare i druge vrste koje se hrane njime pod prehrambeni stres.

Posle tretmana, sistemski pesticidi zaostaju u zemljištu te se distribuišu. To znači da biljke i insekti mogu da budu pogođeni van tretiranog područja kao i godinama posle uzgoja tretiranog useva. Na primer, cveće na ivicama parcela može da preuzme0 sistemske insekticide iz komšijskih useva.

Efekat koktela

Bumbari su izloženi riziku od izlaganja prema više različitih hemikalija tokom svog životnog ciklusa, kako pesticidima tako i drugim supstancama. Ove hemikalije mogu da deluju zajedno na neočekivane načine, ali se retko testiraju zajedno čak i ako je verovatno da će se naći zajedno u upotrebi. To povećava rizik. Na primer, utvrđeno je da aktivni sastojak glifosata nema direktan štetan učinak na bumbara sam po sebi, ali komercijalno dostupna sredstva protiv korova na bazi glifosata uzrokuju visok nivo smrtnosti zbog učinaka drugih hemikalija (adjuvansa). Nedavno je dokazano da su letalni i subletalni toksični učinci fungicida uzrokovani isključivo njegovim koformulantom, alkohol etoksilatima, a ne aktivnim sastojkom.

Navedeni kombinirani učinci govore o tome da su ovi oprašivači u potrazi za hranom izloženi širokom rasponu pomoćnih sredstava i aktivnih sastojaka, u kombinacijama koje nikada nisu testirane i koje mogu da budu mnogo štetnije od svake posebno.

Šta moramo da uradimo?

Uspostavljanje prirodne otpornosti u "uzgojnoj“ sredini (uključujući poljoprivredu, hortikulturu i šumarstvo) ključno je za smanjenje potrebe za pesticidima. Poboljšanjem cvetnog biodiverziteta unutar oranica, smanjenjem veličine polja i postavljanjem živica i "divljih područja“, farme mogu da povećaju broj i raznolikost prirodnih vrsta za suzbijanje štetočina koje štite useve i poboljšavaju prinose sprečavanjem njihovog nakupljanja.

Tek kada su sve druge metode iscrpljene, treba razmišljati o pesticidu, a njihova upotreba treba da bude što ograničenija što je i srž pristupa integrisanog upravljanja štetočinama. Korišćenje u baštama, na igralištima, parkovima i širom neobrađenih predela je neodrživa, neopravdana i predstavlja nepotreban rizik za bumbare i druge oprašivače, kao i za zdravlje ekosistema i ljudi.

Mnoga su mesta i gradovi već odlučili da ukinu primenu pesticida i pokazali su da mogu da se primene uspešne alternativne metode kontrole korova. ​Iz perspektive ovih insekata, najvažnija alternativa je povećati razumevanje i toleranciju prema "korovskim" vrstama i omogućiti više divljeg cveća da raste u urbanom i ruralnom okruženju.