Cene hrane u septembru najviše u 18 meseci - jedan proizvod poskupeo više od 10 odsto

Cene hrane na globalnom nivou su u septembru porasle najviše u poslednjih godinu i po dana, što se odrazilo na poskupljenje svih prehrambenih proizvoda, izvestila je agencija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu FAO. Posebno je naglašen dvocifren skok cena šećera.

FAO-ov indeks cena potrošačke korpe osnovnih prehrambenih proizvoda iznosio je u septembru u proseku 124,4 boda i bio je viši za tri odsto u odnosu na avgust. Reč je o najvećem poskupljenju hrane na mesečnom nivou od marta prošle godine, izračunali su u FAO-u.

U odnosu na prošlogodišnji septembar njegova vrednost bila je viša za 2,1 odsto.

Najviše rasle cene šećera 

Najviše su u septembru porasle cene šećera, za čak 10,4 odsto u odnosu na avgust, odražavajući lošije prognoze žetve šećerne trske u Brazilu i straha da bi odluka Indije o ukidanju limita za upotrebu šećerne trske u proizvodnji etanola mogla znatno smanjiti ponudu.

Značajno su poskupela i biljna ulja, za 4,6 odsto u odnosu na avgust. Cene palminog podstakle su neočekivano slaba proizvodnja i nepovoljne prognoze za vodeće proizvođače u jugoistočnoj Aziji. Suncokretovo je tek blago poskupelo zbog smanjene proizvodnje suncokretovih semenki, navode u FAO-u.

Indeks cena mleka i mlečnih proizvoda porastao je za 3,8 odsto, a razlog je velika potražnja za punomasnim i obranim mlekom u prahu, maslacem i sirom.

Osetan rast zabeležen je i za žitarice, od tri odsto, zbog izuzetno jakih padavina u EU i u Kanadi koje su podigle cene pšenice i kukuruza.

Kretanje cena žitarica i uljarica na svetskim berzama pratite na Baze podataka > Tržište

Najmanje je poskupelo meso, za samo 0,4 odsto, budući da su stabilne cene govedine i svinjetine i pad cena ovčetine ublažili poskupljenje mesa živine.

Tržište žitarica: Lošije prognoze za EU

FAO je u odvojenom izveštaju o ponudi i potražnji na tržištima žitarica neznatno povisio procenu svetske proizvodnje u ovoj godini, na 2,853 milijardi tona, zahvaljujući poboljšanim izgledima za pirinač i pšenicu koji su prevagnuli nad smanjenom proizvodnjom krupnozrnastih žitarica.

Proizvodnja pšenice trebala bi ove godine da poraste za 0,5 odsto. Prema novim procenama, prognozirani bolji rod u Australiji trebao bi više nego da nadoknadi osetno slabije rezultate u EU zbog padavina. 

U FAO napominju da će obilna kiša znatno smanjiti i rod kukuruza u EU, ali prognoze za SAD pokazuju ipak bolje rezultate nego što se do sada očekivalo, uz, kako tvrde, gotovo idealne vremenske uslove. Zato bi proizvodnja na globalnom nivou trebala da bude tek neznatno manja nego prošle godine.

Potrošnja žitarica trebala bi u novoj sezoni 2024/2025. da poraste za 0,4 odsto i iznosi 2,853 milijarde tona. Zalihe bi na kraju sezone mogle biti veće za 1,2 odsto nego na početku i dostići 89 miliona tona. 

Prognoziraju da bi međunarodna trgovina ovom robom mogla da se smanji za 2,7 odsto u odnosu na sezonu 2023/2024., na 488,1 mil. t.