Do 2023. godine više će se raditi na upravljanju otpadom u Srbiji

Uređenje sistema naplate naknada u oblasti zaštite životne sredine, upravljanja ambalažnim otpadom, otpadnim vodama, otpadom od hrane i posebnim tokovima otpada, kao i promovisanje uvođenja koncepta cirkularne ekonomije, prioriteti su kojima će se u naredne dve godine baviti NALED-ov Savez za zaštitu životne sredine i koje su izabrali članovi ovog tela, navodi se u saopštenju.

"Osim utvrđenih prioriteta, rad Saveza u narednom periodu fokusiraće se na harmonizaciju domaće legislative sa zakonskim okvirima Evropske unije. Posebno bih istakla da smo pripremili predlog programa razvoja cirkularne ekonomije u Srbiji do 2023. koja sve više dobija na značaju u Evropi i svetu", rekla je Jelena Kiš, reizabrana predsednica Saveza za zaštitu životne sredine.

Objavljena Mapa puta za cirkularnu ekonomiju - poljoprivreda kao pokazni primer

Po usvojenim prioritetima rada, u okviru Saveza su formirane dve podgrupe. Prva, koja se bavi unapređenjem sistema utvrđivanja i naplate naknada u oblasti zaštite životne sredine. Prvi korak u radu ove podgrupe je izrada analize koja će ponuditi predloge za unapređenje obračuna naknada tako da bude fer, podstakne smanjenje zagađenja vazduha i da poštuje princip "zagađivač plaća".

Depozitni sistem za ambalažu

Cilj rada druge podgrupe je unapređenje sistema ambalažnog otpada. Na tom polju je u toku izrada studija koje analiziraju primenu sistema produžene odgovornosti proizvođača i mogućnosti uspostavljanja depozitnog sistema za ambalažu u Srbiji. Po završetku studija, detaljno će biti definisati predlozi za izmenu načina na koji naša zemlja upravlja ovim otpadom.

U Sremskoj Mitrovici prikupljaju ambalažni otpad - poljoprivrednici spremni menjati navike

Kako smo ranije pisali, i u ovogodišnju šestu po redu akciju prikupljanja ambalažnog otpada uključila se Poljoprivredna stručna služba Sremska Mitrovica, čije savete svakodnevno primenjuju svi poljoprivredni proizvođači tog područja. Prikupljen otpad na ovaj način pokazalo se kao veoma dobra praksa jer isti uglavnom završi na njivama, u vodotokovima, kanalima ili divljim deponijama, a veoma je štetan po životnu sredinu.