• Zaštićeno dobro
  • 10.03.2019. 19:00
  • Pčinjski okrug, Bujanovac

Dolina Pčinje: Predeo zaštićenih vrsta i organske hrane

Dolina Pčinje je predeo izuzetnih odlika, zaštićenih vrsta i organske hrane. Više od polovine zaštićenih vrsta vodozemaca i gmizavaca nalazi se upravo u dolini Pčinje. U okviru manastira Sveti Prohor Pčinjski od pre godinu dana radi i "Centar za posetioce".

Foto: Gordana Nastić
  • 230
  • 15
  • 0

U velikoj zelenoj dolini, na šumovitim obroncima Rujena i Kozjaka, na samoj obali Pčinje, još od 11. veka bitiše manastir posvećen Svetom Prohoru, čije se mošti ovde čuvaju.

Legenda kaže da je u ovoj dolini vizantijski vojskovođa Roman Diogen gonio ranjenu srnu, koja je utočište našla kod isposnika. On je velikom vojskovođi predskazao da će biti izabran za cara u Carigradu. Kada se to obistinilo novi car je zaboravio na isposnikovo predskazanje. On mu je, međutim, došao u san i prekorio ga. Diogen se potom vratio u dolinu Pčinje sa nadom da će ga ponovo sresti. Na mestu gde ga je jedini put sreo podigao je crkvu posvećenu njemu, a na padinama Kozjaka isposnicu.

Dolina Pčinje je predeo izuzetnih odlika, zaštićenih vrsta i organske hrane. Nalazi se na jugu Srbije na granici sa Severnom Makedonijom u Pčinjskom okrugu, na području katastarskih opština Starac, Jablanica i Vogance.

Prvo dobro koje je dobilo status zaštićenog dobra

Dolina Pčinje je jedino zaštićeno dobro koje je pod upravom Srpske pravoslavne crkve. Predeo izuzetnih odlika je zaštićen 1996. godine, a njime od 2003. godine upravlja Eparhija vranjska. Ovo je prvo dobro koje je dobilo status zaštićenog dobra u kategoriji "predeo izuzetnih odlika". Njegova izuzetnost ogleda se u tome što 80% površine predstavlja privatnu svojinu, što u praksi nije čest slučaj.

U okviru manastira Sveti Prohor Pčinjski od pre godinu dana radi i "Centar za posetioce". Ovaj centar otvorila je Eparhija vranjska u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije. Izgradnjom centra za posetioce dat je veliki doprinos očuvanju prirodnog dobra jedinstvenog u svojim, prirodnim, duhovnim i kulturnim vrednostima.

U okviru manastira Sveti Prohor Pčinjski od pre godinu dana radi i "Centar za posetioce" (Foto: Gordana Nastić)

Centar na usluzi učenicima osnovnih i srednjih škola

Rendžeri koji rade u centru kažu da je on svima na usluzi, a pogotovo učenicima osnovnih i srednjih škola, koji se ovde upoznaju sa biljnim i životinjskim svetom zaštićenog područja.

Igor Aleksić, šef čuvarske službe, kaže da se više od polovine zaštićenih vrsta vodozemaca i gmizavaca nalazi upravo u dolini Pčinje. Najkarakterističnije vrste ptica na ovom području su Crvenoglavi svračak, Suri orao, Buljina, Modrovrana, Vodomar...

Što se tiče vodozemaca na teritoriji Republike Srbije evidentirano je ukupno 45 vrsta, od toga 35 vrsta je zastupljeno na ovom malom prostoru.

"U centru imamo izložene herbarske preparate i životinjske eksponate. Ovaj izložbeni prostor namenjen je svim dobronamernim ljudima.  Na zaštićenom području od 2.606 hektara živi preko 150 vrsta ptica. U kanjonu reke Pčinje gnezdi se jedini preostali par lešinara Bele kanje. Zastupljeno je i oko  1.076  biljnih vrsta, od čega je 47 strogo zaštićeno. Fauna sisara je zastupljena sa gotovo svim predstavnicima lovne divljači, a po nekim podacima moguće je i prisustvo divlje mačke Risa", navodi Aleksić.

Sok od zove krepi dušu i telo

Ovde posetioci mogu da kupe prirodni Pčinjski med koji proizvode čuvari zaštićenog područja u pčelinjacima u netaknutoj prirodi. U zavisnosti od sezone posetiocima se nudi  organski džem od maline uzgajane na obroncima Kozjaka, heljdino, raženo i brašno od spelte, sok od voća i šumskih plodova.

Organski džem od maline uzgajane na obroncima Kozjaka (Foto: Gordana Nastić) 

Pravi majstor u spremanju soka od zove je otac Justinijan, monah manastira Sveti Prohor Pčinjski. Kada zova procveta u maju, on svakog jutra porani pored Pčinje da ubere njene predivne cvetove za sok. Ubrane cvetove najpre potopi u vodu. Doda limuna, šećera ili meda i napravi sok koji u letnjim mesecima krepi dušu i telo.

Zova je biljka specifičnog mirisa. Svi njeni delovi, koren, cvet i plod čuvaju zdravlje i vitalnost. Cvet zove koristi se u lečenju groznice. Stimuliše rad znojnih žlezda i u kombinaciji sa lipom može da bude posebno efikasna u snižavanju temperature.


Foto prilog


Tagovi

Dolina Pčinje Organska hrana Zaštićeno dobro Sveti Prohor Pčinjski Igor Aleksić Otac Justinijan


Autorka

Gordana Nastić

Gordana Nastić

Dugogodišnja novinarka, koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi