Evropski ekonomski i socijalni odbor (EGSO) smatra kako ZPP-om treba snažno podupirati evropski model poljoprivrede, koji obeležavaju tradicionalna porodična gazdinstva, poljoprivredne zadruge i trgovačka društva. Potrebno je i rešavanje velike razlike u prihodima.
Savetodavno telo Evropske komisije, Evropski ekonomski i socijalni odbor (EGSO), u pvoj polovini 2017. godine donelo je tri mišljenja u vezi sa uralnim razvojem. Jedno od njih je mišljenje o mogućoj izmeni Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP).
EGSO smatra da je zajednička poljoprivredna politika (ZPP) bitna politika EU, kojom se evropskim građanima i poljoprivrednom sektoru mora osigurati zaista zajednička politika i da je ona ispunila svoje ključne ciljeve utvrđene Ugovorom iz Rima. Iako se u zahtevu za razmatračko mišljenje govori o izmeni ZPP-a, EGSO naglasak stavlja na unapređenje ZPP-a u interesu svih učesnika, uz usvajanje opreznog i organskog pristupa.
Odbor smatra kako se unapređenju ZPP-a mora pristupiti na pozitivan način, a proračun ZPP-a mora biti prikladan za zadovoljavanje postojećih i novih zahteva u pogledu poljoprivrednog gazdinstva, socijalnih pitanja i pitanja životne sredine. Izmenjeni ZPP trebao bi ispuniti potrebe koje proizilaze iz novih izazova sa kojima se Evropa suočava, uključujući obaveze EU u okviru ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija i obaveze u pogledu klimatskih promena u okviru 21. konferencije stranaka (COP21), bilateralne trgovinske dogovore i volatilnost tržišta.
Odbor smatra kako ZPP-om treba snažno da se podupire evropski model poljoprivrede, koji obeležavaju tradicionalna porodična gazdinstva, poljoprivredne zadruge i trgovačka društva. Potrebno je rešiti velike razlike u prihodima, kako između ruralnih i gradskih područja, tako i unutar poljoprivrednog sektora, uz uključivanje organizacija poljoprivrednog sektora. S obzirom na to da se uz njegovu pomoć 500 miliona građana EU na održiv način snabdeva visokokvalitetnom i sigurnom hranom, te se ostvaruje izvoz u vrednosti od 131 milijarde EUR, što predstavlja 7,5 % ukupnog izvoza EU-a, proračunom ZPP-a, koji iznosi 38 % od ukupnog proračuna EU-a, mora se uspostaviti ravnoteža i osigurati vrednost za novac.
Buduća finansijska sredstva moraju biti dovoljna za rešavanje dodatnih finansijskih zahteva koji proizilaze iz Bregzita, pritiska na prihod poljoprivrednih gazdinstava i pojačane potražnje za javnim dobrima. EGSO podržava zadržavanje modela dva stepena ZPP-a: u prvom stepenu, direktnim plaćanjima mora se podupirati prihod poljoprivrednika, mere za upravljanje tržištem i povećano osiguravanje javnih dobara; u drugom stepenu, plaćanja za ruralni razvoj bi trebalo da budu usmerena na ekonomske, ekološke i socijalne programe, koji se temelje na ciljevima iznesenima u Deklaraciji Cork 2.0 za podršku osetljivim regionima i sektorima, te bi trebalo da osiguraju ciljani pristup u osiguravanju javnih dobara.
EGSO smatra da se vredan doprinos poljoprivrede životnoj sredini - potcjenjuje. Ponor ugljenika u travnata zemljišta, šumska zemljišta, tresetišta i žive ograde, potrebno je uvažiti, zaštititi i povećati u okviru plaćanja i iz prvog i iz drugog stepena ZPP-a.
EGSO smatra kako je potrebno uvesti snažne ciljane programe, sa naglaskom na mladim poljoprivrednicima, naročito ženama, i pitanjima penzionisanja, kako bi se rešilo važno pitanje generacijske obnove. Osim toga, potrebno je doneti programe usmerene na opšte jačanje uloge žena u poljoprivredi.
Pojednostavljenje bi trebalo da bude ključni deo izmenjenog ZPP-a, uz upotrebu moderne tehnologije, kako bi se pojednostavilo i smanjilo sve veće administrativno opterećenje poljoprivrednika.
Odbor smatra kako bi u izmenjenom ZPP-u trebalo zadržati načelo povlaštenosti Zajednice i teritorijalno uravnotežene nezavisnosti snabdevenosti hranom, prema kojem je hrana u EU namenjena građanima EU. Potencijal poljoprivrede mora se istaknuti u svim bilateralnim ili multilateralnim trgovinskim dogovorima, te se taj sektor ne sme žrtvovati, kako bi se ostvarile prednosti u drugim područjima.
Sav uvoz hrane u EU mora u celosti zadovoljiti norme EU u području sanitarnih, fitosanitarnih i radnih uslova, kao i uslova koji se tiču životne sredine. Takođe, EGSO smatra kako je potrebno ojačati položaj poljoprivrednika u lancu snabdevanja hranom. Pozitivne preporuke Radne grupe EU za tržišta poljoprivrednih proizvoda trebaju se prihvatiti i sprovesti.
Odbor smatra kako je od presudne važnosti dodatno i snažnije podsticati saradnju između poljoprivrednika i postojećih zadruga i organizacija proizvođača, posebno malih, usmerenu na sektore i regione. Potrebno je staviti poseban naglasak na sektore i regione u kojima je saradnja slaba. Odbor vidi snažni prvi i drugi stepen, uz fleksibilne programe ruralnog razvoja usmerene na osetljive regione i sektore i dostupne u svim državama članicama, uključujući površine sa prirodnim ograničenjima, kao bitne za novi, izmenjeni ZPP.
Odbor takođe smatra kako se iznos direktnih podrški koje se isplaćuju poljoprivrednicima u različitim državama članicama EU-a mora dodatno ujednačiti, kako bi se stvorili jednaki uslovi tržišnog takmičenja za poljoprivrednike u svim državama članicama, te kako bi se osigurao uravnotežen razvoj ruralnih područja u celoj EU.
Foto: goodmoments / Bigstock
Autorka
