Godine dopisivanja sa 6 vlada, odgovora nigde

Sve je počelo 2005. godine kada je DPP "Branko Gleđa" iz Banatskog Višnjićeva u skladu sa tada važećim Zakonom o zadrugama podnelo zahtev pozivajući se na član 92 da se preregistruje u zemljoradničku zadrugu.

Od tada do danas Zakon o zdrugama je promenjen, promenjeno je i šest republičkih vlada, menjali su se ministri, rešenje je traženo na sudu. Rukovodstvo preduzeća podnelo je Zahtev za stečaj i priložilo unapred pripremljen plan reorganizacije. Agencija za licenciranje stečajnih upravnika ocenila je da je nabolje za Republiku Srbiju da se sve završi bankrotom. Možda bi to i bilo najbolje da ovo poljoprivrevreno preduzeće ne posluje pozitivno, nema dugovanja, upošljava 10 ljudi, obezbeđuje repromaterijal meštanima Banatskog Višnjićeva za setvu i otkupljuje njihove poljoprivredne proizvode i u spostvenom vlasništvu ima 270 ha poljoprivrednog zemljišta.

E upravo tu je i začkoljica. Sva imovina DPP "Branko Glađa" vodi se kao društvena i 11 godina zaposleni pokušavaju da je prevedu u zadružnu. Da li će ovo klupko biti raspleteno 17. juna, kada je zakazano ročište na kojem treba da se ustanovi da li ima uslova za stečaj ovog preduzeća, zaposleni sa nestrpljenjem, ali i zebnjom iščekuju.

Ko je vezao Gordijev čvor?

Zakon o zadrugama koji je bio važeći pre 11 godina previđao je mogućnost da se društveno poljoprivredno preduzeće preregistruje u zadrugu. Ali, tadašnji Zakon o privrednim društvima odnosno Zakon o preduzećima govorio je da tamo gde je društvena svojina u zemljoradničkim zadrugama knjižena kao takva, ne može da se radi nikakva transformacija ni raspolaganje imovinom bez saglasnosti republičke vlade.

"Pošto se pojavila ta nemogućnost preregistracije mi smo podneli pismeni zahtev i tražili saglasnost od Vlade Republike Srbije. Taj Zahtev je upućen ministarstvu privrede, ono ga je obradilo i tražilo dokumenta kako smo stekli imovinu. Doneli smo sve kupoprodajne ugovore, istorijat iz Privrednog suda kako je išla preregistracija. Na osnovu kupoprodajnih ugovora sudski veštak u Zrenjaninu dao je svoje mišljenje da je ZZ "Branko Gleđa" iz Banatskog Višnjićeva u periodu od 1954.-1976. godine kupila oko 270 ha poljoprivrednog zemljišta koje je po tadašnjim zakonima knjiženo kao društvena svojina. Novi, sadašnji Zakon o zadrugama ne predviđa tu mogućnost. U javnoj raspravi je rečeno da nema takvih slučajeva koji su nekad bili zadruge, sada su preduzeća i hoće ponovo da budu zadruge. Mi smo opet podneli zahtev koji još uvek stoji pred vladom i čekamo odluku. To se odnosi na prelazne i završne odredbe Zakona o zadrugama da svi postupci koji su započeti po starom zakonu po njemu trebaju i da se završe. Ali za ovih 11 godina ovo će biti šesta vlada sa kojom se dopisujemo, a oni ne daju odgovor.“, objašnjava Vojislav Trkulja, direktor DPP "Branko Gleđa" iz Banatskog Višnjićeva.

Zahtev za stečaj i unapred pripremljen plan reorganizacije

Znajući da ovakva preduzeća više ne mogu da postoje i zbog ukidanja Agencije za privatizaciju, DPP "Branko Gleđa" podnelo je Zahtev za stečaj. Na ovaj način samo je htelo da reši svoj status. U stečaju uz unapred pripremljen plan reorganizacije postoji mogućnost da firma nastavi poslovanje i sačuva zaposlene tako što će promeniti pravnu formu.

"To je bio predlog. Menjamo pravnu formu DPP u ZZ, preuzimamo sva prava i obaveze, sve zaposlene i nastavljamo poslovanje. Poverioci su se sa ovim složili, sud je prihvatio i zakazao ročište. Stečajni upravnik je određen, on je trebao da prati sprovođenje plana reorganizacije. Ali, tu se opet našla zakonska začkoljica. Reč je o društvenoj svojini, a za nju je zadužena Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Ova Agencija nije dala saglasnost da uradimo transformaciju iz preduzeća u zadrugu uz objašnjenje da je nabolje za Republiku Srbiju da se ovo završi bankrotom. Imovina je velika, dugovanja nema i u tom slučaju sve pare će otići u državnu kasu", dodaje Trkulja.

Funkcija stečajnog upravnika završena je i pre nego je počela jer pomenuta Agencija nije dala saglasnost.

Zna se ko je posejao, a ko će da žanje odlučiće sud

Na 270 ha oranica ovog preduzeća i 30-ak hektara uzetih u zakup od starijih meštana Banatskog Višnjićeva i od države posejani su pšenica i suncokret.

"Mi smo sve posejali i odnegovali, žetva samo što nije počela, a mi ne znamo ko će da žanje. Vrednost robe na njivi je oko 40 miliona dinara. Može se desiti da neko proglasi stečaj, bankrot, sve da nas pošalje kući, dođe stečajni upravnik i uzme sav prihod, a mi ostanemo bez svega, bez zarada, bez radnih mesta i svi odemo na evidenciju Zavoda za zapošljavanje. Zasnovali smo proizvodnju da bi je kombajnirali, isplatili dugove i živeli godinu dana do sledeće setve i žetve. Osim tekućih dugova nastalih ulaganjem u proizvodnju drugih dugovanja nemamo. Svih ovih godina imali smo dobre poslovne rezultate", izražava svoju zabrinutost Vojislav Trkulja.

Drugi deo poslovanja ovog preduzeća je nabavka repromaterijala za poljoprivrednike Banatskog Višnjićeva i otkup njihovih poljoprivrednih proizvoda. Međutim, ove godine nabavka repromaterijala je izostala jer je neizvesna sudbina firme.

"Repromaterijal nabavljamo od velikih trgovinskih lanaca. Svi oni traže garancije jer znaju da smo društveno poljoprivredno preduzeće za koje se ne zna do kada će postojati. Garancije, koje su najčešće hipoteka na imovinu, ne možemo da damo jer je sve društvena svojina. A hipoteku ne možemo da damo bez saglasnosti države. Vrtimo se u začaranom krugu. U ovu poslovnu godinu smo prvi put ušli bez naših saradnika kooperanata", kaže direktor ovog preduzeća.

Meštani imaju puno poverenje u DPP "Branko Gleđa"

Ovo preduzeće osim poslovnog ima i veliki društveni značaj za stanovnike ovog srednjobanatskog sela. Poljoprivrednici su sigurnost videli u uzajamnoj saradnji jer se nikada nije desilo da su na bilo koji način prevareni. Izražavaju bojazan vezanu za saradnju sa nekim firmama koje se bave otkupom poljoprivrednih proizvoda, a koje su nastale preko noći. Posebno jer su zabeleženi slučajevi da isto tako i nestanu, a seljaci ostanu i bez roda i bez para.

Inače, prva zemljoradnička zadruga u Banatskom Višnjićevu osnovana je 1947. godine kada se posle Drugog svetskog rata ušlo u novu politiku organizovanja. Stvorili su je zadrugari koji su se udružili i uneli svoju imovinu. Deo poljoprivrednog zemljišta dobili su od države na korišćenje. Ali, 1954. donet je drugi Zakon o zadrugama, zadruga je preregistrovana i dobija ime "Branko Gleđa". Osim novog imena, došle su i nove mogućnosti. Zadruga je od ostvarenog prihoda počela da kupuje poljoprivredno zemljište. U međuvremenu poljoprivrednici koji su uneli svoja sredstva, izneli su ih i postali su samostalni poljoprivredni proizvođači i kooperanti zadruge. Dokumenta iz 1954. pokazuju da je bilo 30-ak zadrugara. Postoje spiskovi na kojima piše šta su od imovine oni kao osnivači uneli.