Golubarstvo: Zahtevan, ali i hobi za uživanje

Golubarstvo je zanimljiv hobi koji sve više privlače starije osobe jer briga o golubovima traži dosta vremena. Najveći broj golubara se odlučuje za srpske visokoletače čijih registrovanih uzgajivača prema nekim podacima u celoj Srbiji ima oko 20 hiljada. U Vojvodini postoje brojna udruženja koja nastoje da golubarstvo postane dostupno i zanimljivo i mladim ljudima.

Golubar iz Rume i član Udruženja golubara Veternik Dragan Stojsavljević poslednjih nekoliko godina bavi se ovim hobijem. Kaže, ispunio je dečački san da ima svoje golubove i penzionerske dane je sada isupino na najbolji mogući način. Ima jato od oko 200 komada koje gaji sa posebnom pažnjom i kojima posvecuje svaki trenutak svog vremena.

"Ja gajim rasu budimpeštanski visokoletač koja je veoma rasprostranjena u Srbiji. Imam i mlade jedinke koje trenutno pripremam za takmičenja, koja su veoma važna za nas. Ono što moram da kažem da kada je takmičenje u pitanju, sudija dolazi kod golubara kući, pušta se jato i čeka se njihov povratak, a to je nekoliko sati leta", kaže Stojsavljević i dodaje da je najvažnija dužina boravka u vazduhu koja može da bude i 15 sati, kružni let i visina, a golubovi mogu da lete i do visine od 1.500 metara.

Zahtevan hobi

Ovo jeste zahtevan hobi, kaže naš sagovrnik, ali ako se nešto radi sa puno ljubavi onda ništa nije teško i ništa nije problem.

"Ja sam ovim hobijem počeo da se bavim pre nekoliko godina, jer sada imam dovoljno vremena da se u potpunosti posvetim ovim pticama. Treba dosta vremena i rada ako želiš da sve bude kako treba. Za mene nema ničeg što je teško kada su oni u pitanju. Kavezi su uvek čisti, hrane ima dovoljno, a ono što je važno je da ih hranim jednom dnevno i to u večernjim satima", kaže golubar iz Rume. 

"Jedan golub pojede oko 25 grama hrane, tako da ni hrana nije baš previše skupa. Ja se trudim da sve bude kako treba. Ako primetim da ima neka zaraza odmah intervenišem. Imam i veterinara koji brine ako nešto nije kako treba. Uglavnom, mora se biti obazriv i budan u svakom trenutku", kaže naš sagovornik.

Ima dugu tradiciju kod nas

Najveće zadovoljstvo ovog, ali i svih golubara je kada pusti jato iz kaveza i posmatra ga na nebu čekajući da obave let i da se vrate. Naravno uvek postoji mogućnost da poneki golub bude plen grabljivica koje vrebaju u svakom trenutku.

Stojsavljević je, kaže, spreman da pokloni određeni broj golubova onima koji bi želeli da im ovo postane hobi, a sve zarad toga da da se ono omasovi.

Inače, ono u našoj zemlji ima dugu tradiciju, a iako srpski visokoletači spadaju u ređe vrste, sve ih je više u susednim zemljama. Ima ih i u Americi, Austriji, Švedskoj. U Vojvodini se uzgajaju i golubovi pismonoše. Oni mogu da pređu i do 700 kilometara da bi se vratili kući. Ima i golubova prevrtača, a ono što je veoma zanimljivo je da se cena, šampiona koji će se koristiti i za formiranje matičnog jata, kreće od tri do pet hiljada evra.