Hrana životinjskog porekla je nezamenjiva, poručuje FAO - zato je važan sektor stočarstva

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu FAO pozvala je vlade širom sveta da promovišu prednosti konzumiranja životinjskih proizvoda. Izveštaj nosi naslov "Doprinos hrane dobijene od kopnenih životinja za poboljšanu ishranu i zdravstvene rezultate".

FAO je ukazala da su meso, jaja i mleko esencijalni izvori nutrijenata, posebno za najugroženije grupe društva i da se ne mogu lako dobiti iz biljne hrane. 

Posebno su neophodni u ključnim životnim fazama kao što su trudnoća i dojenje, detinjstvo, adolescencija i starost.

Hrana životinjskog porekla je nezamenjiva

FAO izveštaj naziva najsveobuhvatnijom analizom koristi i rizika konzumiranja hrane životinjskog porekla, a zasnovan je na podacima i dokazima iz preko 500 naučnih članaka i oko 250 dokumenata.

Istraživanja pokazuju da meso, jaja i mleko obezbeđuju niz važnih makronutrijenata poput proteina, masti i ugljikohidrata, kao i mikronutrijenata koje je teško dobiti iz biljne hrane u potrebnom kvalitetu i količini. Ova hrana sadrži visokokvalitetne proteine, nekoliko esencijalnih masnih kiselina, minerale (gvožđe, kalcijum, cink, selen, vitamin b12) i brojna druga korisna jedinjenja.

Deca najugroženija

U izveštaju se navodi da su najčešći nedostaci gvožđa i vitamina A, posebno kod dece i trudnica. Posmatrano globalno, najviše su pogođena deca predškolskog uzrasta. Od nedostatka gvožđa, vitamina A i cinka pati oko 372 miliona dece i oko 1,2 milijarde žena u reproduktivnom dobu. Najviše su ugrožena deca od kojih tri četvrtine živi u južnoj i istočnoj Aziji, pacifičkom regionu i podsaharskoj Africi.

Ovakva hrana smanjuje mogućnost zaostajanja u razvoju i gubitka težine kod dece mlađe od pet godina, nisku porođajnu težinu, anemiju kod žena reproduktivnog uzrasta, ali i gojaznost zarazne bolesti kod odraslih. 

Bitan sektor stočarstva

FAO ističe da sektor stočarstva i dalje mora da doprinosi rešavanju izazova, posebno u vezi s ekološkim pitanjima krčenja šuma, promena u nameni zemljišta, emisije gasova staklene bašte, neodrživog korišćenja vode i zagađenja.

Drugi izazovi su upravljanje stadom, zdravlje životinja, a u nekim delovima sveta važna su socijalna pitanja vezana za uzgoj stoke.

Šta sa crvenim mesom?

Napominje se da konzumiranje prerađenog crvenog mesa može da poveća šanse za ishode hronične bolesti. Konzumacija neprerađenog u umerenoj količini, do 71 g/dan se smatra bezbednim u odnosu na hronične bolesti. Dokazi koji povezuju s bolešću su neuverljivi u slučaju mleka i beznačajni u slučaju jaja i živine, poručuju u FAO.

Pozvane su vlade širom sveta da ažuriraju nacionalne smernice o ishrani kako bi uzeli u obzir, gde je to prikladno, kako meso, jaja i mleko mogu da doprinesu specifičnim potrebama za nutrijentima tokom života ljudi.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor