Izmuljavanje Velikog bačkog kanala - bezbedno ili ne?

Najzagađeniji deo Velikog bačkog kanala prolazi kroz centar Vrbasa. Građani su razočarani i skeptični, jer ne veruju da će se ovaj problem ikada rešiti, jer ta investicija iziskuje mnogo novca.

Jedini zainteresovani investitor za čišćenje je EU, koja je sa 19 miliona evra finansirla izgradnju centralnog prečistača komunalnih, industrijskih i otpadnih voda.

"Procene su da je sam projekat težak preko 35 miliona evra i lokalna samouprava ne može sama da izdvoji ta sredstva, bez razumevanja pokrajinskih i republičkih organa, Biće nam potrebna i sredstva iz predpristupnih fondova", kaže za RTV Milan Glušac, predsednik Opštine Vrbas.

Ovo je najvći ekološki problem u našoj zemlji, a norveški Institut za istraživanje voda proglasio je deo vodotoka kroz Vrbas za najzagađeniji u Evropi.

Kraj kanala mnogo obollih od kancera

Zagađenje utiče na biljni i životinjski svet, kog gotovo da i nema, a posebno na zdravlje ljudi. Natalija Trivković, diplomirani biloog, kaže su lekari iz Opšte bolnice Vrbas dokazali da je povećan broj kancerogenih oboljena kod ljudi koji žive kraj kanala u odnosu na druge zone grada.

Ekološki pokret podneo prijave

Ekološki pokret u Vrbasu je najglasniji u opomninjanju. Podneli su preko 100 prijava, od kojih 10 krivičnih.

Ratko Đurđevac kaže da je dokazano, nakon prjekta "Voda Vojvodina", da se u kanalu nalazi 370.000 tona mulja, od kojih je 180.000 četvrte kategorije, odnosno opasan otpad, koji prolazi kroz sred naselja.

"Pravosuđe je inertno, a time utiče i na druge organe, pa i građane da budu nezainteresovani. Rešenje je izmuljavanje, a taj otpad bi se smestio u okolini Vrbasa. Najveći problem je što to nije bezbedo za stanovništvo, jer se radi o deponijama", tvrdi Đurđevac.

Industrijsko zagađivaje traje od početka prošlog veka, a vesti o ovome objavljivanje su i 1936. godine, godine u "Srbobranskom glasniku". Intenzivna industijalizacija '60. i '70. godina dovela je kanal u katastrofačlno stanje, a pogotoo deonicu od 6 kilometara kroz Vrbas.

Erceg: Deponije bezbedne za građane i životnu sredinu

Ipak, Nemanja Erceg, pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine kažu da je izmuljavanje jedino rešenje:

"Mulj će se deponovati u skladu sa odlukom o izradi plana posebne namene čišćenja Velikog bačkog kanala. Finansiraće se iz fondova EU. Mulj će biti privremeno skladišten, gde će se tretirati, tako da neće biti štetan za životnu sredinu i ljude".

Čišćenje kanala može da počne tek kada se spreči zagađivanje, odnosno kada se završi kanalizaciona mreža u svim naseljenim mestima opština Vrbas, Kuca i Crvenka i kada se u funkciju stavi prečistač.

Izmuljavanje na deonici od Sivca do Malog Stapara

Radnici JVP Vode Vojvodine nastavili su radove na izmuljavanju Velikog bačkog kanala na deonici od Sivca do Malog Stapara. Posao bi trebalo da se završi u martu i koštaće 14,8 miliona dinara bez PDV, navodi Dnevnik. Izmuljava se četiri kilometra, a trebalo bi da se izvadi 15.000 kubika mulja. Redovne analize se obavljaju na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu i za sada je utvrđeno da nije štetan za okolinu, piše list.

Foto: Zeleni Vrbas / Facebook