Izraelski avioni glifosatom uništavali useve u Siriji i Libanu

Poljoprivreda je postala još jedna žrtva sukoba na Bliskom istoku. U Siriji i Libanu poljoprivredna područja našla su se pod vazdušnim prskanjem hemijskim sredstvima, pri čemu su, prema navodima lokalnih vlasti, korišćene značajne količine glifosata. Posledice uključuju uništene useve, gubitke za poljoprivrednike, kao i zabrinutost zbog mogućeg dugoročnog uticaja na zemljište, vodu i životnu sredinu, piše Farmer.

Slučaj je počeo šire da se pominje početkom 2026. godine. Prema pisanju nemačkog lista Süddeutsche Zeitung, izraelska vojska je unapred obavestila pripadnike mirovnih snaga Ujedinjenih nacija na jugu Libana da će mali avioni vršiti prskanje hemijskim sredstvima, ali nije navedeno o kojoj je supstanci reč. Zbog toga su otkazane planirane patrole duž granice.

Analize pokazale prisustvo glifosata

Ubrzo nakon toga avioni su prskali područje Aite el Šaab, oko dva kilometra od granice sa Izraelom. Slične aktivnosti ranije su zabeležene i na području južne Sirije.

FAO: Poljoprivrednim porodicama na Zapadnoj obali potrebna hitna pomoć

Libansko Ministarstvo poljoprivrede uzelo je uzorke sa pogođenih područja. Analize su, prema navodima ministarstva, pokazale prisustvo glifosata, a u pojedinim uzorcima njegove koncentracije su navodno bile višestruko veće od uobičajenih vrednosti.

Glifosat je neselektivni herbicid koji deluje na veliki broj biljnih vrsta. Na tretiranim površinama može dovesti do uništavanja vegetacije, što direktno ugrožava poljoprivrednu proizvodnju.

U Siriji su lokalne vlasti procenile da je prskanjem bilo pogođeno oko 480 hektara poljoprivrednog zemljišta u 70 naselja. Uništeni su usevi poput pšenice, patlidžana i sočiva, a šteta je zabeležena i u maslinjacima. Deo poljoprivrednika navodi da su njihova polja nakon prskanja ostala prazna i smeđa.

Posledice su osetili i stočari. Velike površine pašnjaka postale su neupotrebljive, zbog čega su pojedina gazdinstva morala da kupuju dodatnu stočnu hranu. Time su porasli troškovi proizvodnje, a neki su bili prinuđeni da prodaju deo stada.

Na jugu Libana poljoprivreda je jedan od glavnih izvora prihoda. Tamo se posebno uzgajaju masline i duvan, ali i agrumi, banane i avokado. Libanski ministar poljoprivrede štetu povezanu sa prskanjem glifosatom procenio je na oko 800 miliona dolara.

Problem dodatno otežava činjenica da je poljoprivreda tog područja već teško stradala u ratnim dejstvima. Zabeleženi su požari u maslinjacima, a pojedine organizacije upozoravaju na hiljade hektara spaljenog zemljišta.

"Politika spaljene zemlje"

Organizacija Euro-Med Human Rights Monitor tvrdi da prskanje glifosatom treba posmatrati u širem kontekstu onoga što opisuje kao "politiku spaljene zemlje", odnosno sistematsko uništavanje poljoprivrednih površina.

FAO upozorava: Gaza umire od gladi, manje od 5% obradivog zemljišta još je dostupno za uzgoj

Dugoročne posledice još je teško proceniti. Osim gubitka ovogodišnjih useva, poljoprivrednici mogu biti suočeni sa obnovom zasada, višim troškovima proizvodnje i višegodišnjim čekanjem na obnovu maslinjaka.

Libanski predsednik Joseph Aoun aktivnosti je opisao kao „zločin protiv životne sredine i zdravlja“ i najavio pravne i diplomatske poteze. Liban je zbog slučaja podneo i zvaničnu pritužbu Ujedinjenim nacijama.

Predstavnici UN-a potvrdili su da su avioni koji su vršili prskanje u Siriji došli iz Izraela. Izraelska vojska, prema pisanju Süddeutsche Zeitunga, nije odgovorila na pitanja o navodnom korišćenju glifosata u Siriji.

Dok se neposredna šteta već meri uništenim hektarima, usevima i izgubljenim prihodima, pitanje dugoročnih posledica po zemljište, vodu i životnu sredinu tek ostaje otvoreno.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor