Ministarstvo poljoprivrede Srbije trenutno nema zadovoljavajuću strukturu domaćeg izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Dominantni su proizvodi nižeg kvaliteta prerade, ali i manje dodate vrednosti.
Tržište agrarnih proizvoda u Srbiji ostvarilo je rast izvoza u 2018. godini, ipak sama struktura izvoza nije zadovoljavajuća i trebalo bi je korigovati u predostojećem periodu. Razlog tome je da se na međunarodnom tržištu traže proizvodi koji će zadovoljiti sve kriterijume procesa prerade.
"Zato je značajan sporazum o slobodnoj trgovini i njegovo proširenje na nove članice Evroazijske ekonomske unije. To je naš primarni zadatak kao ministarstva u narednom periodu“, rekao je Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, navodi Privredna komora Srbije.
Ministarstvo poljoprivrede Srbije trenutno nema zadovoljavajuću strukturu domaćeg izvoza poljoprivredno- prehrambenih proizvoda. Dominantni su proizvodi nižeg kvaliteta prerade, ali i manje dodate vrednosti.
Ovakvi proizvodi čine većinu domaćeg izvoza, a istovremeno, proizvodi većeg stepena prerade, ali i veće dodate vrednosti, u ukupnom izvozu učestvuju sa samo 25 %, kako ističe državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, Senad Mahmutović.
"Cilj nam je da se struktura izvoza u budućnosti menja", rekao je Mahmutović na okruglom stolu, koji je organizovala Privredna komora Srbije, u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu UN (UN FAO) i Evropskom bankom za obnovu i razvoj.
Domaća poljoprivreda zasniva se na proizvodnji kvalitetne i bezbedne hrane, što predstavlja prednost Srbije, takođe izvoz domaćeg agrara učestvuje sa 20% u ukupnom izvozu srpske privrede.
U sektoru poljoprivrede, Srbija koristi preferencijalni pristup tržištima onih država sa kojima su potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini, ističe državni sekretar Ministarstva poljoprivrede.
Većina agrarnih proizvoda (oko 90%) koji se plasiraju na međunardona tržišta, predstavljaju izvoz na tržišta sa kojima postoje sporazumi o slobodnoj trgovini. Iz tog razloga potreban je novi investicioni ciklus u poljoprivredi.
Nikčević kaže da je po pitanju izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda neophodno napraviti diverzifikaciju, odnoso, potrebno je više raditi na kvalitetnijoj i efikasnijoj proizvodnji, ali i na promociji na onim tržištima na kojima Srbija nije još uvek prisutna.
"Zato je značajan sporazum o slobodnoj trgovini i njegovo proširenje na nove članice Evroazijske- ekonomske unije. To je naš primarni zadatak kao ministarstva u narednom periodu", najavio je Nikčević.
Država je uspela samo delimično da diverzifikuje izvoz od EU i zemalja regiona, ipak nova tržišta nisu još uvek dostupna, osim malog broja izuzetaka.
Koordinatora FAO i EBRD projekata u Srbiji, Miloš Milovanović ističe da trendovi spoljnotrgovinske razmene poljoprivredno-prehrambenim proizvodima Srbije ukazuju na veliku potrebu za promenom strukture domaće agrarne politike.
Potrebna su veća ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju, u čitavom tržišnom lancu- od primarne proizovdnje pa sve do finalne prerade.
"To je put za napredak", zaključio je Milovanović i naglašava da Srbija treba da se fokusira na proizvodnju kvalitetne hrane, a među dobrim trendovima vidi i tržište Egipta za srpsku pšenicu.
Tagovi
Autor
