Kako je Holandija postala poljoprivredna sila

Kraljevina Holandija se pre 20 godina obavezala da će proizvesti dvostruko više hrane uz korišćenje upola manje resursa. Danas je druga na svetu po vrednosti izvezene robe, posle SAD, koje imaju 270 puta veću površinu.

Holandija ima 1,5 miliona hektara obradive zemlje, a godišnji izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda meri se sa 75 milijardi evra. Srbija ima šest miliona hektara visoko kvalitetne obradive zemlje i izvoz od samo 2,9 milijardi evra.

Savremena proizvodnja

Kompleksi staklenih bašta prostiru se na 175 jutara zemlje. Zahvaljujući njima, Holandija je postala svetski lider u izvozu paradajza, kao i krompira i crnog luka. Više od trećine svetske trgovine semenom povrća potiče iz ove zemlje.

Holandski poljoprivrednici 90 odsto su manje zavisni od vode, kada se radi o uzgajanju osnovnih žitarica. Gotovo su potpuno izbacili pesticide iz staklenih bašta, a od 2009. godine živinari i stočari su smanjili upotrebu antibiotika za čak 60 odsto.

Više od polovine površine ove zemlje koristi se za poljoprivredu i hortikulturu.

Najzaslužniji za ove rezultate su stručnjaci Univerziteta i istraživačkog instituta Vageningen (WUR). Smatraju da će morati da se proizvede više hrane u naredne četiri decenije, nego što su svi farmeri u istoriji požnjeli tokom poslednjih 8.000 godina, jer će do 2050. na Zemlji živeti čak deset milijardi ljudi, piše Blic.

Budućnost poljoprivrede

Braća Dajvestajn (Duijvestijns) imaju kompleks staklenih bašti u blizini Delfta, na površini od 36 jutara. Tamnozelene pritke paradajza visoke su šest metara. Ne rastu iz zemlje, nego iz bazaltnih vlakana i krede i bogato su rodile.

Mnogi poljoprivrednici koriste aplikacije na mobilnom telefonu, koje mere pH vrednost zemljišta i organske materije, kako bi doneli procenu o đubrenju. Imaju savremenu mehanizaciju i dronove, a akcenat je na preciznoj poljoprivredi.

Proizvode gotovo celokupnu energiju i đubrivo koje koriste, kao i ambalažu. Tokom cele godine održavaju optimalnu temperaturu, zahvaljujući geotermalnim izvorima, koji se nalaze ispod polovine površine Holandije.

Za navodnjavanje koriste isključivo kišnicu - 15 litara u staklenoj bašti i 60 litara na otovrenom. Štetočine eliminišu grinjama grabljivicama (Phytoseiulus persimilis).

Foto: National Geographic