Kako na tržište svinjskog mesa utiče sukob u Ukrajini?

Sukob u Ukrajini ima uticaja na sve sektore poljoprivrede, a izuzetak nije ni proizvodnja svinja. Francuski institut za svinjsko meso i uzgoj svinja IFIP izradio je analizu kako bi predvideo šta u budućnosti očekuje ovaj sektor. 

Ističu kako je pritisak na tržišta sirovina za stočnu hranu veliki što će imati efekat na ovaj sektor. Trgovina svinjskim proizvodima EU sa Ukrajinom je ograničena, dok je ona sa Rusijom prestala 2014. kao rezultat afričke svinjske kuge (ASK) i prvog ekonomskog embarga. Ulazak u novu diplomatsku i ekonomsku eru mogao bi da ojača izvoz ovog mesa i pšenice iz Rusije u Aziju, a posebno u Kinu, pogoršavajući konkurenciju u ovoj oblasti za evropske i američke izvoznike.

Kako smo već pisali, glavni izvoznici pšenice i kukuruza su Rusija i Ukrajina, a sukob će imati veliki uticaj na ovo tržište i zalihe stočne hrane. Predviđa se da će uvoznici ruske pšenice i ukrajinskog kukuruza naći druge izvore snabdevanja kao što su Argentina i SAD dok bi s druge strane mogla da ojača kinesko-ruska saradnja. 

Uticaj na ukrajinsko tržište

U analizi se navodi da će doći do prekida ukrajinske proizvodnje svinjetine što će se odmah odraziti na evropsko tržište. Dakle, ta je zemlja prošle godine proizvela skoro 750.000 tona. Ali, i tamo su farme poslednjih godina pogođene ASK-om. 

EU godišnje izvozi u Ukrajinu oko 93.000 tona svinjskog mesa i nusproizvoda. Kako pišu u IFIP-u, ta je zemlja tržište u kojem završavaju viškovi EU svinjetine. Prava poteškoća bi mogla nastati za poljske izvoznike koji izvezu 55.300 tona ovog mesa. Takođe, i azijska potražnja slabi.

Prošle godine je prodaja u Ukrajini porasla za skoro 16 odsto. Ali, sada se očekuje pad uvoza žive stoke, posebno priplodnih grla. U 2021. uvezeno ih je 6.200 u vrednosti od 4,9 miliona evra.

Delovanje na rusko tržište

Zbog kontinuirane prisutnosti ASK-a ova je proizvodnja usporena u Rusiji. Rast u 2021. je bio 2,5 odsto. Dugoročna strategija zemlje je da nastavi ovaj trend i postane svetski igrač u tom sektoru. Pre dve godine je zemlja dostigla suficit u proizvodnji svinjetine i počela da izvozi.

Gubitak tržišta u Ukrajini i Belorusiji, kao i u Evropi, Rusi će najverovatnije nadomestiti osvajanjem azijskog, posebno jer su i troškovi transporta manji u odnosu na onaj prema EU članicama. U 2021. izvoz je iznosio 250.000 tona svinjskog mesa i proizvoda od njega. Glavna tržišta su bila Ukrajina, Belorusija, Vijetnam, Kazahstan i Hong Kong.

Dugi niz godina Rusija je bila glavni partner Evropske unije u tom sektoru, sve do uvođenja embarga. Posle toga uvozile su se minimalne količine svinjskog mesa i nusproizvoda (14.700 tona), a na EU otpada samo 10 odsto njenih zaliha. Od embarga protiv Rusije ostao je mali deo trgovine živim životinjama.

Odnos Brazila i Rusije

Još 2017. godine Rusija je iz zdravstvenih razloga zabranila uvoz svinjskog i goveđeg mesa iz Brazila. Embargo je delimično ukinut u decembru 2021., a ta je zemlja ponovo otvorila kvotu od 100.000 tona za brazilsko meso.

Do sada brazilska vlada nije direktno osudila ruske napade. Ministar spoljnih poslova pozvao na obustavu neprijateljstava protiv Ukrajine. Predviđa se da bi taj politički stav mogao da ima uticaja na međusobne odnose ove dve zemlje. Zbog suficita ovog mesa u Rusiji i pada rublje očekuje se manja potražnja i uvoz iz Brazila.

Stanje u međunarodnoj trgovini

Konfliktom će najviše biti pogođene kompanije iz Evrope koje se bave genetikom, jer je trgovina priplodnim stokom u Ukrajinu i Rusiju iznosila 13,7 miliona evra godišnje. Tenzije između Rusije i Zapada i zaoštravanje veza sa Azijom mogle bi favorizovati ruski izvoz žitarica i svinjetine.

Direktni efekti sukoba su ograničeni za većinu velikih međunarodnih izvoznika, s obzirom na to da Ukrajina i Rusija relativno malo učestvuju u međunarodnoj trgovini ovim proizvodima.