"Povratak na selo ne znači vraćanje radnika motici, ralu i traktoru, već njihovo zapošljavanje u oblasti moderne poljoprivrede", piše Branislav Gulan, član odbora za selo SANU.
Poznato je da sela u Srbiji izumiru. U 1.034 naselja danas živi manje od 100 stanovnika. Ako se sadašnji proces nastavi, za deceniju i po u četvrtini sela ostaće samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života, piše Branislav Gulan, član odbora za selo SANU.
"I dok ljudi u gradovima nemaju šta da rade, u selima nema ko da radi. Od deset radnika koji su ostali bez posla, više od polovine moglo bi da se zaposli u ruralnim područjima Srbije. Povratak na selo ne znači, međutim, vraćanje radnika motici, ralu i traktoru, već njihovo zapošljavanje u oblasti moderne poljoprivrede. Takav način vođenja ruralne politike bio bi spas za sela, ali i za Srbiju", navodi na sajtu Makroekonomija.
Dodaje se da bi nove zemljišne zakone trebalo prilagoditi najboljoj srpskoj i evropskoj pravnoj tradiciji. Agrarna reforma bi trebalo da bude stub socijalno odgovorne agrarne ekonomije i održivog ruralnog razvoja. Veruje se da bi za Srbiju u tom smislu bila korisna iskustva Danske, Austrije, Nemačke ili Francuske.
Srbija ima ukupno više od 32.000 nezaposlenih polјoprivrednih stručnjaka. Predlog je da se uvede obaveza da na određen broj hektara svako gazdinstvo mora da angažuje po jednog stručnjaka.
Savetuje se da se prilikom korišćenja ili kupo-prodaje zemljišta utvrdi oporezivanje.
"To što je neka prosečna parcela postala basnoslovno skupa zato što je pored nje novoizgrađeni sistem za navodnjavanje i auto-put ili je postala privlačna za izgradnju stambeno-poslovnih objekata, nije zasluga njenog vlasnika, pa ni prihodi od prodaje ili zakupa ne mogu pripasti samo njemu. Takve parcele morale bi da budu znatno više oporezovane, a nadoknada za njih u restituciji imovine morala bi da bude znatno manja", stoji na sajtu.
Novčani fond koji bi se oformio koristio bi se za ruralni razvoj i podršku poljoprivrednicima - zakupljivanje napuštenih kuća i gazdinstava i davanje na korišćenje. Organizacioni oblik ovih aranžmana bile bi seoske zadruge opšteg tipa.
Navodi se i da bi država bi trebalo da osnuje agrarnu razvojnu banku, preko koje bi se isplaćivao novac iz agrarnog budžeta, kreditirana i subvencionisana poljoprivredna proizvodnja i izvoz poljoprivrednih proizvoda:
Ona bi morala i da kontroliše poslovanje štedno-kreditnih odeljenja u poljoprivrednim zadrugama. Time bi bilo osigurano i zakonito finansijsko poslovanje štedno-kreditnih odeljenja zadruga i obezbeđen novac zadrugara.
Foto: Nevena Kukoljac / Flickr
Izvori
Tagovi
Autorka
