Kako se mlada Teodora Jovanov bori sa sušom za bolje prinose?

U samom srcu Južnog Banata mlada i obrazovana Teodora Jovanov (24) iz sela Ilandža kraj Alibunara, umesto kancelarije, odabrala je porodičnu tradiciju i vojvođansku brazdu, čime je pokazala da se ljubav prema poljoprivredi decenijama uspešno prenosi sa kolena na koleno.

Još od malih nogu je zajedno sa ocem odlazila na njivu i aktivno učestvovala u poljoprivrednim radovima, dok je vožnju traktora i kombajna savladala još u periodu osnovne škole. Zahvaljujući završenim master studijama na smeru inženjerski menadžment u agrobiznisu, Teodora je u međuvremenu preuzela i administrativne poslove, kao i uvođenje savremene tehnologije na imanju.

"Bavimo se pretežno ratarskom i povrtarskom proizvodnjom. Obrađujemo oko 100 hektara zemlje, a od ratarskih kultura gajimo kukuruz, pšenicu i suncokret, dok se na tri hektara nalaze povrtarske kulture, paradajz i krompir", kaže Teodora i dodaje da je poljoprivreda zapravo njen poziv, ali i način života.

Loša cena nije pokrila troškove proizvodnje

Kada je reč o prinosima ratarskih kultura protekle godine, ističe da je rod pšenice bio dobar, ali je cena bila loša.

"Naročito se nismo proslavili sa kukuruzom i suncokretom, jer je suša odnela veći deo prinosa, a ni otkupna cena nije pokrila troškove proizvodnje."

S obzirom na to da se ne bave stočarskom proizvodnjom, sav rod pomenutih ratarskih kultura svake godine prodaju otkupnim stanicama.

Korove uklanjaju ručno?

Osim ratarske, godinama se uspešno bave i povrtarskom proizvodnjom paradajza na otvorenom polju. Evo kako izgleda priprema zemljišta za setvu paradajza.

"Pre nego što pristupimo direktnoj setvi paradajza, obavljamo agrotehničku meru drljanja i to dva puta, kako bi se zemljište adekvatno pripremilo i usitnilo. Setva semena se radi sejalicama tokom aprila meseca, kada to vremenski uslovi dozvole", otkriva naša sagovornica.

Izazov je, kaže nam ona, prisustvo korovskih vrsta i nemogućnost hemijskog suzbijanja, čak ni na početku vegetacije. Zato nepoželjne vrste uklanjaju mehaničkim putem, najčešće ručno. U slučaju da je zakorovljenost velika obavlja se špartanje kako bi se korovi na vreme uništili dok su još u fazi ponika.

"Između ostalog, od momenta nicanja, primenjujemo sve neophodne mere nege, počevši od redovnog prihranjivanja, kao i zaštite od bolesti i štetočina, naročito od bolesti plamenjače i lisnih vaši."

Ako je godina dobra, paradajz se bere 65 dana

Ipak, najveći problem je navodnjavanje tokom letnjih meseci, jer na parcelama nemaju mogućnost navodnjavanja sistemom kap po kap, već vodu dopremaju cisternama. Protekla godina je bila izuzetno izazovna, pa su Jovanovi odlučili da problem sa vodom reše kopanjem bunara.

"Uprkos suši i ekstremno visokih temperatura, prinos je bio 25 tona po hektaru. Deo roda smo prodali u svežem stanju na kvantaškim pijacama, dok dobar deo prerađujemo u sveže ceđeni i kuvani sok od paradajza", kaže Teodora dodajući da je najveća potražnja za proizvodima tokom septembra meseca, a njihov cilj je da kuvani sok imaju tokom cele godine.

"Berba plodova se odvija u periodu avgust, septembar. Ako je godina dobra, paradajz beremo čitavih 65 dana".

Kada je reč o ceni, litar kuvanog soka košta 250 dinara, dok je sveže ceđeni nešto jeftiniji i iznosi 120 dinara. Kilogram svežih plodova na kvantaškoj pijaci košta 100 dinara.

"Da se čuje naš glas"

Ovih dana se na porodičnom gazdinstvu Jovanov, na površini od 30 ari sade rane i kasne sorte krompira, čijom proizvodnjom su počeli da se bave pre dve godine. Prošle godine je zbog nedostatka padavina i dugog sušnog perioda bio sitan, a prinos je iznosio sedam tona po hektaru.

Teodora je od nedavno i članica Asocijacije agropreduzetnica Srbije koja ima za cilj osnaživanje žena koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom.

"Smatram da je važno za sve, da se naš glas čuje što jače i da razbijemo višedecenijske predrasude o ženama u agraru", zaključuje naša sagovornica.