Koje su najčešće greške prilikom navodnjavanja?

Biljka, kao i čovek, koristi vodu da bi preživela, ali određenu količinu. Voda je najbitniji resurs na planeti, bez nje život nije moguć, ali ako se sa njom pretera, može da dođe glave biljkama.

Evropski dželati su od 15. do 18. veka bili nemilosrdni, pa su svoje žrtve mučili tako što su im u usta stavljali bakarni ili drveni levak i kroz njega sipali veliku količinu vode u usta žrtve čija je glava bila uzdignuta i vezana za klupu, posle čega bi usledilo povraćanje, mučnina, zatim i smrt. Slično je i sa biljkama, pa ne smemo da zaboravimo da je ponekad u "aqua mors", odnosno, u vodi - smrt. 

Zato je bitno da znamo da navodnjavanje nije samo "dati vodu biljci, i to je to". Ili se voditi onom: "što više vode, to bolje". Postoji mnogo faktora i tehnika kojima se pristupa ovom problemu, ali glavni problem kod navodnjavanja je, kako kaže Dušan Janković iz firme Pipelife, edukacija poljoprivrednika, odnosno problem leži u nestručnosti i neznanju kod korišćenja sistema za navodnjavanje.

"Mi instaliramo sisteme za navodnjavanje, ali ne možemo da dajemo preporuke koliko će se vode dati. To i nije sporno, prema tome mi i dimenzionišemo sistem, ali korisnici često menjaju kulture i tu se rađa problem", kaže Janković i dodaje da se u takvom slučaju treba sa agronomima ili zaštitarima napraviti plan i program navodnjavanja i odrediti količinu vode koju je potrebno dati u svakoj fazi biljke. 

Tako za recimo kukuruz, postoji norma navodnjavanja, kada, koliko i sve u zavisnosti od njegovih potreba u različitim fazama razvoja. U prvoj fazi, posle setve i u prvoj fazi porasta ukoliko nema kiše, potrebno je samo jedno navodnjavanje, samo toliko da krene da klija. Dešavale su se greške kod proizvođača da su ga navodnjavali u početku više, pa se formirao koren gde je vlažno, ali gde je manji otpor - u gornjim slojevima zemljišta. Zato je potrebno da koren kulture ojača, ode u dublje slojeve, jer u suprotnom je manje otporan na poleganje. Tek kada nastupi nagli porast, tada je potrebno više vode.

Veliki problem - nestručnost

Ranije su bile veće investicije kada je navodnjavanje u pitanju, kupovali su se predimenzionisani sistemi, biljkama se davala velika količina vode, nakon čega bi se ona "ugušila". Tako su poljoprivrednici naišli na ekonomske gubitke, pa kada su podvukli račun, zaključak je bio da nije isplativo i da navodnjavanje šteti proizvodnji. Međutim, danas su se stvari malo promenile. Sada mnoge firme, veći kombinati, zadruge, veleposlednici zapošljavaju meliorativce. Pogotovo tamo gde je zastupljena intenzivna proizvodnja.

Neki rade i analizu zemljišta, pa planiraju koliko će đubriti i navodnjavati, ali đubrenje se radi prema kulturi - ne samo prema zemljištu.

Sledeći problem je kompleksnost sistema za navodnjavanje. On se sastoji iz više delova, ima izvor vode, filteracionu jedinicu za prihranjivanje, ventile, sistem "kap po kap" i drugo. To je dakle živ sistem, ne završava se sve na prekidaču "uključi-isključi".

"Potrebno je znati kako koristiti pumpu, filtersku jedinicu i kako sistem funkcioniše. Takođe se dešava i da korisnici ne čiste filter, ako nije automatski, pa onda padne pritisak i ne navodnjava dobro. Mnogi ne razumeju i funkcionisanje nekog od izvora, uglavnom je na terenu problem sa bunarima jer je najčešći izvor za 'kap po kap' sisteme, ali bude i otvorenih kanala, vodotoka", kaže ovaj stručnjak. 

Izvor je srce sistema

Svaki bunar, kako Janković kaže, mora da je pravilno izbušen, da se zna koji je njegov kapacitet, koliko može vode da da. Pravilan bunar kada daje maksimalno vode, ne sme da izbacuje pesak, a kada se crpi više vode nego što je njegov kapacitet, upravo dolazi do toga. Postoje horizonti u zemljištu koji su više peskoviti i gde svakako ima peska, ali on je uglavnom sitan i lako može da se eliminiše. Kada se izvlači više vode nego što bunar može da da, time se urušava i njegova struktura.

"Kod nas postoji mnogo firmi koje buše bunare, a koje nisu adekvatno obučene za to, nemaju hidrogeološko znanje i tome slično. Oni izbuše rupu, stave cevi i tu se priča završava, a koliko je izvor kvalitetno urađen, toliko će i sistem biti dobar", kaže naš sagovornik.

Dalje navodi da ljudi moraju da budu svesni, da poštuju prirodu, pa tako i bunar, jer on ima svoj statički nivo - kada se ne troši voda i dinamički - kada se troši.

"Njegova dinamika mora da se poštuje, a neretko smo imali slučajeva gde savetujemo korisnike da određeni bunar može da navodnjava jedan sektor, a oni uključe dva", kaže Janković i dodaje da kada poljoprivrednici nauče kako izvori funkcionišu, onda će da shvate i kako sistem za navodnjavanje radi.

Potrebno je pratiti i ulazni i izlazni pritisak, jer ako je velika razlika - verovatno je filter zapušen. Veliki je problem ako ga pesak iscepa i ako uđe u sistem, stoga se mora redovno kontrolisati i čistiti.

Navodnjavanje postalo trgovina

Problem kod firmi koje se bave navodnjavanjem, kako Janković kaže, to što je njihova strukura trgovačka. Postoji mnogo proizvoda, međutim, nemoguće je da takve firme imaju na stanju sve, ili bar pola od tog broja. Zato odaberu pet tipova koji se koriste za sve, pa dolazimo do toga da se recimo sve jabuke u regionu navodnjavaju sa razmakom 60cm i 50cm, 1,6 l/h ili 2 l/h.

"Samo za 'kap po kap' ima bar 100 vrsta creva, različitih razmaka, protoka, debljine zida, non drein kapljač, sa ovakvom - sa onakvom filtracijom. Ima mnogo različitih proizvoda i svaki se bira na osnovu kulture, na osnovu tipa zemljišta, tipa izvora, godine navodnjavanja", kaže ovaj stručnjak i dodaje da od mnogo faktora zavisi koji će se odabrati.

Dalje navodi primer da kada je zemljište recimo peskovito, ono je porozno, voda se brzo infiltrira, pa se mora koristiti crevo sa manjim razmakom između kapljača i sa manjim protokom. S druge strane, ako je zemljište glinovito, a mali je razmak i veliki protok, voda ostaje na površini i može da dodje do gušenje biljaka ili do erozije zemljišta.

"Realno se u našoj zemlji ne navodnjava više od četiri do pet odsto površina. Postoje sistemi za sedam do osam odsto koji su instalirani, ali oko tri odsto sistema nije u funkciji. Pričamo kako dosta raste poljoprivredna proizvodnja i kako se dosta ulaže u sisteme za navodnjavanje. Jeste, ali šta je jedan voćnjak od pet ili 10 hektara u odnosu na ukupnu površinu kojom raspolažemo", završava Janković.

Ukoliko želite informativnu ponudu za navodnjavanje, ispunite upitnik: