"Kolači s čašče" na vranjanski način

Kada na jesen u vreme svinjokolje u kazanu otope prve količine svinjske masti i spakuju u sudove koje su prethodno dobro isparile vrelom vodom, Vranjanke odmah počnu da prave planove kako će svoje ukućane da počaste sitnim kolačima napravljenim od ove masti. Kolači spremljeni na ovaj način u ovom kraju su još poznatiji i kao "kolači s čašče" zato što ih većina domaćica oblikuje rakijskom čašicom, a ljubitelji ove dobre kapljice ih rado meze uz nju.

Otuda su oni i danas u njihovim domovima ostali neprevaziđeni uprkos tome što je tržište preplavljeno raznovrsnim slatkišima. Ovo pogotovo što se prave od namirnice koja je izuzetno korisna za ljudski organizam, a koja pospešuje rad srčanog mišića, reguliše holesterol i smanjuje rizik od srčanog udara.

Kvalitetna mast - glavni sastojak

Ova vrsta strinskog kolača se u Vranju smatra dobrim samo ako se tope u ustima prilikom jela, a to može da se postigne kvalitetnom mašću kao glavnim sastojkom. Ona mora da bude vrhunskog kvaliteta što domaćini i te kako imaju na umu dok je prave. Zbog toga svi strogo paze da im tokom topljenja ne zagori i na taj način dobiju proizvod snežno bele boje na koji mogu da se ogledaju.

Tu priliku Vranjanke, u ona dobra stara vremena, nikako nisu propuštale, jer se u to vreme smatralo da će svaka, koja se ogleda na otopljenoj snežno beloj masti, imati lepo i belo lice kao sneg, a koje je u to vreme bilo veoma na ceni kod muškog pola.  

Upravo sa takvom mašću ove kolače pravi i Ivana Jovanović iz sela Pavlovac. Za ovaj prelepi slatkiš koji se topi u ustima, a koji njeni ukućani naprosto obožavaju, ona koristi 200 grama masti, četiri kašike šećera, jedno celo jaje i jedno žumance, 500 grama brašna i jedan vanilin šećer, malo rendane kore od limuna i njegovog soka.

Pravljenje, razvlačenje i oblikovanje testa

Pre nego što krene sa pripremanjem ovih kolača ona obavezno izvadi mast da se malo opusti na sobnoj temperaturi. Potom ga penasto umuti viljuškom, može i mikserom, doda jaja, šećer, vanilin šećer, rendani limun i malo soka, i na kraju, pošto sastojke dobro sjedini, počne polako da dodaje predviđenu količinu brašna.

"Prilikom dodavanja kore od limuna ne treba preterivati jer u suprotnom može da se postigne suprotan efekat od željenog", upozorava naša sagovornica.

Od ovako umešanih sastojaka ona na ravnoj površini napravi glatko testo i razvuče ga oklagijom debljine malog prsta. Čim to uradi onda krene rakijskom čašicom da vadi kolutiće iz testa i ređa ih u pleh.

"Čašica mora da ima oštre ivice kako bi se dobio lep oblik kolača. Treba je s vremena na vreme umočiti u brašno da se testo prilikom sečenja ne bi zadržavalo na njenim ivicama", poručuje Jovanovićeva.

Džem kao "šlag na torti"

Za oblikovanje ovih kolača mogu da se koriste raznovrsne modlice i ovaj posao može da se pretvori u pravo porodično uživanje, ako u njemu učestvuju i odrasla deca koja u tom trenutku mogu da budu od velike pomoći svojim mamama.

Ovako pripremljene kolače ona peče u zagrejanoj rerni na 200 stepeni, osam do 10 minuta, kako bi oni poprimili bledo pečenu boju. Ispečene kolače, prema rečima naše sagovornice, treba ostaviti da se malo prohlade, a potom ih spajati domaćim pekmezom od šljive.

"Za spajanje ovih kolača domaćice mogu da koriste i raznovrsne džemove po želji", kaže Jovanovićeva i dodaje da ih posle valjanja u prah šećer treba ostaviti da odstoje bar jedan dan jer su tada najlepši za jelo.