Krpelji - kada se obratiti lekaru?

Krpelji su neželjeni gosti koji aktivno vrebaju od proleća do kasne jeseni, a retko ko nije imao susret sa ovim sitnim, ali ponekad opasnim parazitima. To su mali paraziti koji se hrane krvlju domaćina, a najčešće se pronalaze u prirodi, posebno u šumama, gustom rastinju i visokoj travi, prenose Knjaževačke novine.

Kako smo ranije pisali, ženka može da snese i do 4.000 jaja i ako nema prirodnih uslova koji bi ih suzbili, velika je verovatnoća da će biti godina kada je njihova brojnost veća. 

Nakon što se zakače za kožu, biraju skrovita mesta poput prevoja, prepona, vrata, ušiju, kolena i pupka. Zato je važno da se nakon boravka u prirodi detaljno pregleda celo telo, posebno ova područja.

Šta kada se zakači?

Vađenje krpelja treba prepustiti stručnjacima, ali ako to radite sami, koristite pincetu kako biste ga uhvatili što bliže koži i izvukli ga blagim, ravnomernim pokretom. Nikako nemojte pritiskati, gnječiti ili koristiti hemikalije poput alkohola ili ulja, jer to može izazvati povraćanje sadržaja iz krpelja, što povećava rizik od prenosa bolesti.

Kada odete kod lekara zbog ujeda krpelja, oni će dezinfikovati mesto uboda i proceniti da li je potrebno poslati parazita na analizu. Takođe će pratiti pojavu simptoma bolesti poput Lajmske bolesti, koja se manifestuje crvenilom oko mesta uboda, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, kao i opštom malaksalošću i umorom.

Podsetimo, procenjuje se da je oko 30 odsto populacije krpelja zaraženo i taj procenat raste sa brojnošću populacije. To automatski ne znači da treba odustati od boravka i aktivnosti u prirodi, ali je neophodno znati se zaštititi. Danas postoje brojni preparati koji ih odbijaju, kako oni koji se koriste individualno za ljude i kućne ljubimce, tako i na većim zelenim površinama. Još uvek u lokalnim samoupravama nije razvijena svest, da je neophodno raditi tretmane velikih zelenih površina, poput parkova, dvorišta u školama i obdaništima, već se to radi sporadično.