"Kružnom" ekonomijom mogli bi se rešiti svetski problemi sa hranom?

Izloženost pesticidima, otpornost na antibiotike, zagađenje vazduha i vode i drugi faktori uzrokovani industrijskom proizvodnjom hrane mogli bi do 2050. godine uzrokovati smrt pet miliona ljudi godišnje, navodi se u novom izveštaju Fonda Tomson Rojters (Thomson Reuters).

Da se to ne dogodi, potrebno je proizvoditi hranu na lokalnom nivou, korišćenjem ekološki prihvatljivih metoda, uklanjanjem otpada i dizajniranjem i marketingom zdravijih proizvoda, kaže fondacija koju je osnovala rekordna britanska jedriličarka Elen Mekartur (Ellen MacArthur).

Šta je model "kružne" ekonomije?

Preoblikovanje prehrambene industrije u takozvani model "kružne ekonomije" smanjilo bi troškove zdravstva, spasilo zemlju i vodu i stvorilo nove poslovne mogućnosti, navodi se u izveštaju objavljenom u četvrtak na Svetskom ekonomskom forumu.

Gradovi bi mogli biti važni katalizatori u ovoj promeni, jer se očekuje da će se do 2050. godine 80% ukupne hrane konzumirati u gradovima. Prema sadašnjem linearnom sistemu, samo mali deo hrane koja dolazi u gradove nakon konzumacije se prerađuje, odnosno ponovno koristi.

U kružnoj privredi, sirovine i nusproizvodi se ponovno koriste i vrlo malo se baca.

Gradovi bi morali nabavljati hranu proizvedenu lokalno na način koji regeneriše ekosistem, raspodeljuje višak onima koji to ne mogu priuštiti i pretvara nusproizvode u nove proizvode od đubriva do materijala za bioenergiju.

2,7 triliona dolara godišnje prednosti "kružne" ekonomije

Prednosti "bi mogle biti vredne 2,7 triliona dolara godišnje za globalnu ekonomiju", navodi se u izveštaju.

Nasuprot tome, "ekstraktivna, rasipna i zagađujuća priroda" trenutne proizvodnje hrane globalno košta 5,7 biliona dolara godišnje, računajući troškove za zdravlje ljudi i životne sredine.

"Ono što jedeš je važno, ali i to kako je proizvedeno. Mogli biste biti zdravi, ali i dalje biti izloženi negativnim uticajima zbog načina na koji se hrana proizvodi", rekla je Klementina Šouteden (Clementine Schouteden), glavna autorka izveštaja.

Poljoprivreda ima velik uticaj na emisiju gasova

Naučnici sve više pozivaju na sistematske promene u načinu proizvodnje i konzumacije hrane, govoreći kako je industrijski uzgoj doveo do sistema hrane koji doprinosi klimatskim promenama, uništavajući životnu sredinu i uzrokovajući krizu pothranjenosti u svetu.

Prema podacima Organizacije za prehranu i poljoprivredu (FAO), poljoprivreda, šumarstvo i druge namene zemljišta odgovorni su za četvrtinu emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji zagrejavaju planetu.

U međuvremenu, trećina proizvedene hrane, vredna gotovo trilion dolara, baca se svake godine na globalnom nivou, pokazuju brojke FAO-a, dok 821 miliona ljudi gladuje, a jedna od osam odraslih osoba je pretila.