Kurjak: "Sami sebi budite ogledni majstor, dajte biljci ono što joj treba"

Poljoprivreda je postala matematika. Digitron, papir i olovka, "alat" je koji bi svaki farmer uvek treba da ima uz sebe. Tokom ekonomisanja imanjem, gazdinstvom ili farmom važno je baratati činjenicama koliko košta repromaterijal i šta on sadrži.

Ukratko su ovo poruke koje je poljoprivrednicima prenela Natalija Kurjak iz Agro Group d.o.o. Brčko, na Savetovanju mlekara održanom početkom ovog meseca u susednoj Bosni i Hercegovini. Ova stručnjakinja za zaštitu bilja savetuje isprobavanje novih proizvoda na manjim površinama pre nego što se uvedu u celu proizvodnju.

"Mi smo stručnjaci, ali smo da ne lažemo i trgovci. Vi morate da probate. Sami sebi budite ogledni majstor. Kada to budete naučili, pričam o bilo kom hibridu kukuruza, o sorti pšenice, soje, primjni đubriva, svega, probajte pomalo da biste se uverili da na vašem receptu, u vašoj smeši, neki proizvod daje dobru priču. Na vašem lokalitetu, u vašoj njivi", poručila je Kurjak farmerima.

Agro Group već 25 godina pruža podršku poljoprivrednicima kroz trgovinu žitaricama, uljaricama, mineralnim đubrivima i stočnom hranom, osiguravajući sve neophodne resurse za kvalitetnu i održivu proizvodnju.

Zaštita useva – pravi tajming

Kada je reč o pesticidima, kako je dodala, bitno je znati da su mnogi proizvodi koji se prodaju pod različitim brendovima zapravo proizvedeni u istim fabrikama, što znači da se isplati istražiti opcije i pronaći najbolji razmer cene i kvaliteta.

Herbicide je, podseća, važno primeniti na vreme. Korovi ne smeju da prerastu pre tretmana, a nakon primene ne treba čekati predugo sa setvom.

"Nemojte čekati više dana da prođe, da se ne bi desio onaj spoj, i da imate duplo zlo da rešite i korov i klijanac nove biljke", upozorila je Krujak.

Ne bacajte đubrivo, primenite ga

Da bi se osigurao pravilan rast biljaka, potrebno je raditi analizu zemljišta pre primene mineralnih đubriva. Bez analize, đubrivo se često baca bez stvarnog efekta na prinos.

"Gledala sam vaše pšenice, pa nisu baš nešto sjajne. Šta je sada pšenici potrebno? Treba joj dati folijarno đubrivo, koje će ona moći brzo da usvoji, da ne bude posle metiljava i da joj urea, kao đubrivo koje je odlično, ne bude agresivno. Toj jadnoj biljci koja je čekala sneg, pa imala mraz, pa 16 stepeni, pa opet mraz, pa sad će kažu 20 stepeni da bude, zamislite šta to radi njoj", dodala je Kurjak, istakavši kako i sami nude širok spektar đubriva.

Tokom svog izlaganja, Kurjak se osvrnula i na stočno brašno, odnosno mekinje, navodeći kako postoji i alternativa DDGS – osušena zrna destilata pšenice iz proizvodnje etanola.

Ako se period između teljenja poboljša za 10 odsto, za toliko će rasti i broj teladi

"Ovaj proizvod sadrži 17 odsto proteina, što je značajno više u odnosu na stočno brašno, a po istoj ceni. Osim toga, ne sadrži aflatoksine, koji su jedan od najvećih problema u stočnoj hrani i mleku. Znači ako ga uključite u neke vaše recepture, možete biti sigurni da nemate aflatoksin", poručila je.

Na kraju je još jednom pozvala farmere da budu mudri, koriste digitron, papir i olovku, jer bez preciznih kalkulacija nema uspešne proizvodnje!