Maroko, zemlja arganovog ulja i koza, kao i - hašiša

"Uvek ćemo imati Pariz", jedan je od najpoznatijih citata svetske filmske industrije tačnije američke drame Kazablanka, nazvane i smeštene u ekonomski najrazvijenijem gradu Maroka. Površine ove zemlje dosežu gotovo 10 miliona hektara

Maroko, ustavna monarhija s parlamentarnim sistemom na čijem čelu je kralj Muhamed VI; prema podacima iz 2021; ima 36,31 miliona stanovnika. Skoro 40 odsto aktivnog stanovništva radi u poljoprivredi, čije je učešće u BDP-u oko 15 odsto. 

Konoplju uzgajaju od 16. veka 

MVP navodi i da su im glavni proizvodi žitarice, agrumi i povrće, kao i govedina. Takođe su jedan od najvećih svetskih proizvođača u oblasti ribarstva. Šesti su po veličini izvoznik paradajza. Međutim, pokušate li bilo šta saznati o ovoj zemlji, neminovno vam iskoči podatak da im je glavni izvozni "poljoprivredni" proizvod - hašiš, a među osnovnim kulturama uzgoj konoplje kojom se bave od 16. veka(!). 

Bili su najveći proizvođač hašiša u periodu od 2002. do 2010. da bi 2012. tu titulu preuzela druga muslimanska zemlja - Afganistan. Prema dostupnim podacima, marokanska proizvodnja 2010. iznosila je 760 tona smole kanabisa, a prethodne je čak 73.000 hektara zemlje korišćeno za uzgoj konoplje. Najviše se proizvodi u planinskoj regiji Rif. I ne, službeno nije zakonom dozvoljena premda valja istaći da je tamošnji parlament lani izglasao legalizaciju upotrebe kanabisa u medicinske, kozmetičke i industrijske svrhe.

Možda i ne čudi zato da im je turizam razvijen i ostvaruje osam odsto BDP-a, zapošljava 500.000 ljudi i beleže i do 10 miliona stranih gostiju. S tim da su postavili cilj da dupliraju tu brojku odnosno broj turista povećaju na 20 miliona. Maroko je, kažu, postao prva turistička destinacija Afrike, a najposećeniji gradovi su Marakeš, Agadir i Kazablanka. 

Ova afrička zemlja je treći proizvođač i prvi izvoznik fosfata na svetu, a raspolaže i s daleko najvećim zalihama fosfata, koje se procenjuju na ukupno 50.000 milijardi tona. 

Poljoprivredom se tamo bavi oko četiri miliona ljudi što čini više od 40 odsto radnih mesta. Na nju se nadovezuje prehrambena industrija koja čini četiri odsto BDP-a i zapošljava oko 100.000 ljudi. 

Glavni poljoprivredni proizvodi su pšenica, ječam i kukuruz, kao i šećerna repa, šećerna trska, narandže, klementine, grožđe, paradajz, masline i stoka. Posebna atrakcija su koze koje češće možete videti na drveću nego na pašnjaku. Omiljen im je argan, endemsko stablo vapnenačke polupustinjske doline Sous u jugozapadnom Maroku i regije Tindouf u Alžiru pa su i poznate kao arganove koze. Jedan su od najvećih izvoznika maslina i maslinovog ulja ​​u svetu, kao i arganovog koji se koristi u Evropi, Japanu i SAD-u kao kozmetički proizvod. 

Suša i klimatske promene, nisu zaobišle ni ovu zemlju, a među najznačajnijim planovima je modernizacija poljoprivrede, pre svega izgradnja sistema navodnjavanja i postizanja usklađenosti proizvoda sa zahtevima EU tržišta.

Zelena generacija 2020.-2030.

Upravo kralj je u sklopu plana "Zelenog Maroka" inicirao projekt "Zelena generacija 2020.-2030." kojeg sprovodi njihovo Ministarstvo poljoprivrede, ribarstva, ruralnog razvoja, vode i šuma. Kao što vidite u videu njihovog ministarstva, jezik je francuski, koji je uz engleski, poslovni jezik kojim se služe u ovoj zemlji. Inače, službeni jezici su arapski i amazighe (berberski).

Neki od ciljeva projekta, prema govoru kralja Muhameda VI. su pravda prema malim poljoprivrednicima, posebno u traženju njihovih proizvoda, promovisanje pojave poljoprivredne srednje klase, konsolidacija postignuća u agro sektoru i stvaranje novih radnih mesta i aktivnosti koje generišu prihode, posebno za mlade ljude u ruralnim područjima. 

"Zelena generacija" ima dva osnovna temelja, daje prioritet ljudima i naglasak je na održivosti razvoja poljoprivrede. Uz cilj nastanka nove generacije poljoprivredne srednje klase, žele da stvore novu generaciju mladih preduzetnika i inovativnih poljoprivrednih organizacija, ojačati ulogu strukovnih organizacija, povezati najmanje dva miliona poljoprivrednika s platformama digitalnih usluga i obezbediti im 5.000 privatnih poljoprivrednih savetnika. 

U planu je udvostručenje poljoprivrednog BDP-a i izvoza, uz postizanje stope povećanja proizvodnje od 70 odsto, poboljšanje i modernizacija distribucije proizvoda, posebno uređenja veletržnica i pijaca, ali i uspostava otpornije i ekološki efikasnije poljoprivrede, kroz udvostručenje efikasnosti vode, očuvanje zemljišta i podršku poljoprivrednicima u prelazu na obnovljive izvore energije.

Na SP ih doveo Vahid Halilhodžić 

Maroko je i peta najveća ekonomija Afrike (iza JAR-a, Alžira, Nigerije i Egipta), i treća arapska zemlja prema broju stanovnika (iza Egipta i Alžira). Među brojnim podacima se spominje da je 80-tih godina prošlog veka zemlja bila jako zadužena, ali nakon što su bili pod nadzorom MMF‑a i sprovedenih reformi, ekonomija im je stabilna od 1999.

Međutim, cela ekonomija je jako zavisna od poljoprivrede pa se zato i velika pažnja posvećuje upravo jačanju agrara. Iako pada, u zemlji i dalje vlada prilična nezaposlenost (10 odsto), siromaštvo i nepismenost, posebno u ruralnim područjima. 

Inače, glavni grad im je Rabat, valuta marokanski dirham, a nacionalni moto: "Bog, domovina, kralj". 

Zanimljivo je svakako spomenuti da je marokansku nacionalnu ekipu na Svetsko fudbalsko prvenstvo doveo poznati trener Vahid Halilhodžić koji je ipak neće i voditi u Kataru. Smenjen je s te funkcije još u avgustu. 

^{Izvor za naslovnu fotografiju: Depositphtos/piccaya, haraldmuc, underworld1}