More prodire u korito reke Po - već se oseća razorno delovanje suše na useve

Italija se suočava s najgorom sušom u poslednjih nekoliko decenija. I kao da to nije dovoljno, poljoprivrednici se proteklih dana suočavaju s još jednim velikim problemom, a to je prodiranje morske vode duboko u kopno, navodi Reuters.

Nivo vode u reci Po je veoma nizak, a navodnjavanje poljoprivrednih useva nemoguće. Zbog niskog nivoa i malog protoka slatke rečne vode, iz Jadranskog mora u dubinu kopna ulazi slana voda.

"Ako ne bude kiše u narednih deset do petnaest dana usevi će biti uništeni. Trenutno gubimo ovogodišnju žetvu. Što situacija duže traje, to je problem sve gori", rekao je Đankarlo Mantovani, direktor organizacije Reclaiming the Po, koji se bore za zaštitu reke.

Posledice vremenskih neprilika

Oko trećine plodnog zemljišta otpada na regiju kroz koju protiče Po i koja trpi nedostatak padavina, jer tokom zime nije bilo dovoljno snega, a letnje suše su došle prerano. Poljoprivrednici su preplašeni posledicama razorne suše i gubitkom useva. Situacija je veoma kritična, jer je nivo vode toliko opao da je sistem za njeno podizanje bio blokiran. Osim manjka u reci, i jezera na severu su ispod ili blizu rekordno niskih nivoa. Opada i nivo prirodnih akumulacija u centralnom delu zemlje.

Ovo je najgora suša u poslednjih 70 godina. More prodire u Po u dužini od 30,6 kilometara što ima porazan uticaj na živi svet i zemljište. Stvorio se slani klin, jer reka nije u mogućnosti da se odupre prodoru mora. Slatka voda ostaje na površini, dok slana napreduje po dnu rečnog korita. Razorno delovanje se već oseća kada su u pitanju usevi, biodiverzitet i hidroelektrane.

Prisustvo morske vode u rečnom toku sprečava navodnjavanje poljoprivrednih useva.

Velike štete u poljoprivredi

Nacionalna organizacija poljoprivrednika Koldireti, navodi da temperature preko 40 stepeni Celzijusa i vreli vetar smanjuju prinos voća i povrća za 15 odsto. Trešnje, lubenice, dinje, kruške, paradajz i breskve su prve na udaru. Ovaj sektor osigurava zaposlenje za 440 hiljada radnika, što je 40 odsto od ukupnog broja zaposlenih u poljoprivredi. Dvadeset pet odsto ukupne proizvodnje obezbeđuje prihod od 15 milijardi evra godišne. Ove godine štete će biti visoke i iznosiće nekoliko miliona evra.

Veliki je strah od pojave oluja i tornada koji za kratko vreme mogu da unište celokupan rad. Štete od grada i olujnog nevremena se penju do tri milijarde evra.

Preko 9.000 hektara je izgorelo u poslednjih šest meseci, što je šest puta više nego u 2020. godini. U 2021. godini bilo je 659 velikih požara koji su gutali sve pred sobom.

Posledice suše trpe i životinje, od pčela do goveda. Kako bi zaštitili pčele i sprečili njihov pomor mnogi pčelari su pribegli veštačkom navodnjavanju. Zbog visokih temperatura ovi insekti ne lete, a potrebne su im veće količine vode kako bi se rashladile u košnici.

Na farmama koka nosilja uključeni su klima uređaji. Za rashlađivanje krava su neophodni ventilatori i rashladni tuševi, a jedna životinja u toku dana može popiti do 140 litara vode. Proizvodnja mleka u ovakvim uslovima je smanjena i do 20 odsto.