Ne razgrađuju se i ulaze u lanac hrane: Šta poljoprivrednici moraju znati o večnim hemikalijama?

Zamislite sasvim obično jutro - tuširate se, oblačite, pripremate jaja za doručak... znate li da ste u tih pola sata došli kontakt sa čitavim nizom hemikalija koje imaju štetan efekat na naše zdravlje?

Reč je o PFAS-ovima, ili kako ih u narodu zovemo - večnim hemikalijama. To su industrijska jedinjenja koja se koriste u celom nizu proizvoda koje svakodnevno koristimo. Odolevaju toploti, vodi i masnoći - ali upravo ta postojanost razlog je za zabrinutost.

Naime, teško se razgrađuju i nakupljaju se u okolini, hrani i ljudskom telu. Nađeni su i u majčinom mleku. Ima ih na hiljade, 600-tinak ih je u primeni tokom poslednjih 40 godina, ali vrlo mali broj PFAS-ova je do danas istražen.

Kako dolaze u naš organizam, koje zdravstvene rizike mogu uzrokovati, kao i šta regulatori preduzimaju da ograniče ili spreče njihovu upotrebu – saznali smo na zanimljivoj panel raspravi koja se odvila na konferenciji FoodCoolTour u Osijeku u organizaciji Hrvatske agencije za poljoprivredu i hranu (HAPIH).

Koje bolesti uzrokuju večne hemikalije?

Stručnjaci su saglasni, večne hemikalije nalaze se svuda - od zemljišta, preko biljaka, od najmanjih životinja do predatora koji imaju najveće koncentracije tih hemikalija, poput delfina, medveda, vidre.

Presek bolesti kojima ljudi mogu biti izloženi, dala je Nina Bilandžić, rukovodilac Laboratorije za određivanje rezidua pri Hrvatskom veterinarskom institutu.

"PFAS-ovi izazivaju bolesti poput raka i niz metaboličkih poremećaja, utiču na smanjivanje antitela prilikom vakcinisanje kod dece, umanjuju odgovor antitela u Covid-u. Uzrokuju poremećaj štitne žlezde, izazivaju bolesti jetre i bubrega, kardiovaskularne bolesti, utiču na povećanje holesterola u krvi" iznela je Bilandžić.

Ono što je jako loše, nastavlja ona, je da tinejdžeri u Evropi u visokom procentu imaju povišen krvni pritisak.

"U Švedskoj i Francuskoj 20 odsto tinejdžera ima u krvi ova jedinjenja, a koja se tamo zadržavaju i do pet godina. Oni su u organizmu, kruže..." istakla je ova naučnica.

Najveće koncentracije našli u ribama

Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA) je nakon opširnog istraživanja sa 70.000 rezultata za 17 ovakvih jedinjenja, utvrdila da je sa samo četiri jedinjenja: PFOS, PFOA, PFNA i PFHxS - izloženo gotovo 50 odsto stanovništva.

"Najviše ih je bilo u ribama i ribljim proizvodima, jajima, te mesu i iznutricama, a najveće koncentracije su nađene u iznutricama divljači i njihovom mesu. To su životinje koje su izložene životnoj sredini i često jedu na smetlištima. Nađene su i u iznutricama životinja sa farmi, kao i u jajima", iznela je Bilandžić.

Na EU nivou najveće koncentracije su nađene u sardinama, jeguljama i šaranu. Na primer, brancin iz uzgajališta ima manje koncentracije, jer je uzgajan na malom području sa određenom hranom, dok divlji brancin jede što prikupi.

Jaja sa dvorišta 20 puta opasnija

Analizirali su sve grupe hrane životinjskog porekla za koje je EU propisala maksimalne dozvoljene vrednosti. Prikupili su 5.000 uzoraka, a ribe su bile zastupljene u najvećoj meri.

"Preliminarni rezultati su pokazali da skuša i brancin imaju ispod 0,1 mikrograma PFAS-a po kilogramu. Trlja ima čak 2 mikrograma po kg. Veličina ribe ne utiče na koncentraciju nađenih hemikalija", kaže Nina Bilandžić.

Utvrdili su i da jaja sa dvorišta imaju i 20 puta veću koncentracije PFOS-a od onih iz komercijalnog uzgoja.

"Kavezna jaja su imala 0,11 mikrograma po kilogramu, a ona kućne proizvodnje 0,23. Kada pogledamo ukupne rezultate svega 2,2 odsto bilo je iznad propisanih maksimalnih granica za PFOS, a to je 1 mikrogram po kilogramu", navodi ova naučna savetnica.

Nije sve baš tako crno

Istraživanja pokazuju da su ljudi upoznati sa temama poput mikroplastike u hrani, otpornosti na antibiotike, GMO-evima, pa čak i e-cigaretama. PFAS-ovi su još uvek poprilično nepoznati široj javnosti.

Nanoplastika pronađena u tkivima goveda i svinja - šta to znači za potrošače?

Prema istraživanjima Nemačkog instituta za procenu rizika (BfR) 36 odsto građana je čulo za večne hemikalije, posebno u industrijskim regionima.

“Ljudi nas pitaju da li će dobiti rak ili neku drugu bolest, jer smo stalno izloženi PFAS-ima, ali imam dobre vesti - nivoi tih hemikalija u krvi značajno su pali u poređenju sa 1990-ima. Kad uporedimo neke ključne PFAS-ove, imamo samo 10 do 30 odsto nivoa koje smo imali 90-ih. Dakle, postojeće regulacije deluju” kaže Suzan Fiak iz BfR-a.

Ono što je važno komunicirati prema javnosti je razlika između opasnosti i rizika.

“Opasnost je da supstanca može potencijalno biti štetna – ima potencijal da uzrokuje rak, na primer, ali da zaista dođe do raka zavisi od izloženosti – a to je ono što zovemo rizikom. Moramo uzeti u obzir koliko dugo ste bili izloženi nekoj supstanci, kao što bi Paracelzus rekao: "Doza čini otrov", zaključila je Fiak.