Monitoring upotrebom satelitskih snimaka omogućiće detekciju površina pod različitim usevima, klasifikaciju zemljanih površina, detekciju šuma i hidrografije, i podatake o intenzitetu metaboličkih procesa i stresu biljaka.
Pokrajinska vlada dodelila je 10 miliona dinara Institutu "BioSens" za razvoj digitalna platforme "AgroSens", koja pruža podršku poljoprivrednicima i u praćenju stanja useva i planiranju proizvodnje, ali bi trebalo da olakša i rad Sekretarijata za poljoprivredu.
Monitoring upotrebom daljinske detekcije podrazumeva korišćenje satelitskih snimaka u cilju detekcije površina pod različitim poljoprivrednim kulturama u Vojvodini. Omogućiće klasifikaciju zemljanih površina, detekciju šuma i vodenih površina i dobijanje podataka o intenzitetu metaboličkih procesa i stresu biljaka.
Prilikom potpisivanja ugovora na projektu "Monitoring upotrebom daljinske detekcije u poljoprivredi, vodoprivredi i šumarstvu" pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević rekao je da će razvoj platforme pomoći i poljoprivrednicima ali i zaposlenima u Sekretarijatu.
"Zahvaljujući saradnji sa Instititutom 'BioSens' razvijamo dodatne elemente digitalnog praćenja u poljoprivredi, a oni se odnose na detekciju navodnjavanih parcela, detekciju parcela, koje su pokrivene protivgradnim mrežama i plastenicima, kao i parcela koje su pod izgrađenim ribnjacima. Očekujemo da ćemo putem platforme detektovati i stanje divljih deponija na teritoriji Vojvodine", rekao je Radojević.
Resorni sekretar pojasnio je da potpisivanje ugovora znači i unapređenje rada Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, jer će putem digitalne platforme biti omogućeno lakše i efikasnije praćenje svih konkursa Pokrajinskog sekretarijata za dodelu bespovratnog novca, kao i celokupnog stanja poljoprivrede na teritoriji Vojvodine.
Direktor Instituta "BioSens" Vladimir Crnojević rekao je da će platforma "AgroSens" koja je već puštena u rad, ovim ugovorom omogućiti servise koji su poljoprivrednicima od interesa, kao što su meteoprognoze, digitalne knjige polja, analize zemljišta, satelitski snimci, snimci iz drona i druge.
Crnojević je takođe naveo i mogućnosti novog servisa evidencije kompletnih troškova poslovanja, putem kojeg će poljoprivrednici sve ono što rade moći da evidentiraju i da dobiju automatski bilans stanja po parcelama, kulturama i na nivou gazdinstava.
Crnojević kaže da su poljoprivrednici prepoznali važnost digitalizacije u poljoprivredi i da ih je za mesec dana već 5.000 prijavljeno na njihov sistem.
Sagovornici su se složili da su satelitski snimci i podaci, koje ovaj projekat godišnje generiše, značajan element geografsko-informacionog sistema i predstavljaju osnov za podršku različitim redovnim programima Sekretarijata za poljoprivredu, kao i podršku pri vanrednim situacijama kao što su poplave, grad i druge.
Institut "BioSens" je 11. novembra putio u rad novu verziju platforme "AgroSens", koja donosi nove funkcije i poboljšanja.
Najznačajnije novine su meteo podaci i analiza troškova na nivou parcele, kulture i gazdinstva. Meteo podaci omogućavaju uvid u trenutno stanje na stanicama RHMZ na čitavoj teritoriji Srbije, ali što je još važnije omogućavaju za svaku parcelu detaljan uvid u meteo podatke za tri najbliže meteo stanice po izboru korisnika na 6 h, 24 h, 3 dana i 7 dana.
Beleženje i analiza ulaganja omogućavaju poljoprivrednicima detaljno vođenje troškova proizvodnje, kao i njihovu analizu na nivou parcele, gajene kulture i samog gazdinstva.
U novoj verziji omogućena je izmena i brisanje svih aktivnosti u dnevniku proizvodnje za slučaj da su podaci pogrešno uneseni ili ukoliko korisnik želi da izmeni neku vrednost. Takođe, dodato je i polje za podatke o aktivnoj materiji. U delu o analizi zemljišta omogućeno je brisanje podataka o analizi i unošenje novih.
Poljoprivrednici sa kojima smo razgovarali, a koji su prijavljeni na platformu "AgroSens" nadaju se da će i država prepoznati značaj digitalnih platformi kroz promenu Zakona. Drugim rečima, da na poljoprivrednicima bude da precizno unose podatke a da državne ustanove, poput Agencije za agrarna plaćanja, sve potrebne podatke preuzimaju sa platforme. Da se konačno papir i šalter pošalju u istoriju. I ne manje važno, ne bi smelo da se dozvoli da se u ovoj oblasti stvori monopol već da "u igru" uđu i druge platforme koje zadovolje zadate kriterijume.
Foto: Đorđe Simović
Tagovi
Autor
