Ono što se nekada gajilo u nizijama, sada uspeva u planinskim područijima - kako to?

Širom Srbije, vegetacioni period se značajno promenio poslednjih decenija. On počinje ranije, duže traje i znatno je više toplotno opterećen, pokazuje istraživanje grupe autora sa Univerziteta u Nišu i Univerziteta u Prištini - Kosovska Mitrovica, objavljeno u časopisu Environmental Monitoring and Assessment, prenosi portal Klima101.

"U brdsko-planinskim oblastima, najveća promena je snažno produženje perioda sa temperaturama iznad 15°C, gde visokoplaninski ekosistemi sada imaju termičke odlike karakteristične za nizijske uslove", kaže dr Nikola M. Milentijević sa Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Prištini - Kosovska Mitrovica.

Indeks toplotnog stresa

Ali najizraženije promene zabeležene su u nizijskim i istočnim delovima Srbije (Zaječar, Negotin), u Pomoravlju, delovima južne Srbije (Niš, Leskovac, Vranje), kao i u većim urbanim centrima poput Beograda, gde je značajan faktor efekat tzv. urbanog ostrva toplote. U ovim oblastima, koje predstavljaju značajne poljoprivredne rejone, identifikovan je i najizraženiji rast indeksa toplotnog stresa, što ih čini posebno važnim za buduće projekte prilagođavanja.

Kada temperature tokom dužeg perioda prelaze fiziološke granice tolerancije biljaka, dolazi do smanjenja efikasnosti fotosinteze, poremećaja u cvetanju i oplodnji, ubrzanog starenja biljaka i povećane potrebe za vodom, što direktno utiče na stabilnost i visinu prinosa.

Redukcija ili eliminacija prednosti

Za poljoprivredu u Srbiji ove promene imaju dvostruki efekat. Sa jedne strane, produženje vegetacione sezone i povećana akumulacija toplote mogu omogućiti raniju setvu, potencijalno veći prinos i uvođenje novih kultura.

Međutim, sve izraženiji klimatski ekstremi - kasni prolećni mrazevi, letnje suše, učestaliji i duži toplotni talasi kao i povećanje brojnosti štetočina - često redukuju ili u potpunosti eliminišu navedene prednosti.

Posebno su osetljive ratarske kulture, kao i voćarstvo i vinogradarstvo, jer su faze cvetanja i oplodnje izrazito osetljive na visoke temperature, naročito u područjima sa ograničenim mogućnostima navodnjavanja.

Za klimatske izazove u poljoprivredi postoje mere adaptacije - koje?

"Poljoprivredni potencijal prostora se menja: oblasti koje su nekada bile ograničene kratkom sezonom danas postaju pogodnije za određene kulture, dok tradicionalne poljoprivredne zone gube deo svoje klimatske stabilnosti", kaže Milentijević.

Predlozi

Prvi i najvažniji pravac adaptacije odnosi se na usklađivanje poljoprivrednog kalendara sa novim klimatskim uslovima.

Temperaturni pragovi od pet i 10°C dostignuti su ranije, što otvara mogućnost za pomeranje rokova setve i sadnje, ali i upozorava na rizike - raniji početak vegetacije ne znači nužno stabilnije uslove, jer kasni mrazevi i dalje mogu da se jave.

Adaptacija u tom kontekstu podrazumeva izbor kultura i sorti koje su otpornije na visoke temperature, ali i promenu strukture proizvodnje u najugroženijim oblastima. U nizijama, gde je toplotni stres najizraženiji, biće sve teže održavati stabilne prinose kultura koje su osetljive na visoke temperature u fazi cvetanja i formiranja plodova.