Organela: Hrana i energija sa istog parčeta zemlje

U jednom sokaku nadomak Valjevske Kamenice, sela blizu Valjeva, smestilo se neobično poljoprivredno gazdinstvo, Organela, prenosi Klima101. Na imanju okruženom netaknutom prirodom, uzgaja se organsko voće i povrće.

Ali nije samo organska proizvodnja ono što Organelu izdvaja od većine ostalih farmi u Srbiji. Biće ovo prvo poljoprivredno gazdinstvo sa agrosolarnom elektranom kod nas. To znači da ćemo sa istog parčeta zemlje dobijati hranu i energiju zelenog porekla. Izgradnja postrojenja već je počela, a očekuje se da se radovi završe već ove nedelje. Nakon toga uslediće sadnja poljoprivrednih kultura. 

"Ispod panela ćemo gajiti ribizle i rukolu. Nama se pokazalo da ovde ribizle jako slabo rastu zato što im smeta sunce i treba im zasena koju će im obezbediti paneli. Tako ćemo iskoristiti istu površinu za efikasnije gajenje hrane i proizvodnju struje", otkriva vlasnik Organele Pavle Đorđević.

Interesentna simbioza

Ali neće samo paneli pomagati rastu biljaka, već će i biljke pogodovati radu panela.

"Biljke kroz proces evapotranspiracije hlade panele, a ovo je posebno važno leti. Na temperaturama iznad 30°C efikasnost panela opada, pa im rashlađivanje pomoću biljaka ide u korist", ističe Saša Petrović iz Energetske zadruge Elektropionir, koja je izgradila agrosolar u blizini Valjeva.

Razlikuje se od konvencionalnih postrojenja

U Valjevskoj Kamenici biće postavljeno ukupno 48 panela, zbirne snage 17,5 kilovata. Međutim, kako objašnjava Petrović, agrosolarna elektrana ima svoje specifičnosti u odnosu na konvencionalna postrojenja.

"Sama konstrukcija solarnih elektrana se razlikuje. Paneli se inače postavljaju na konstrukcije visine 60 centimetara, a u slučaju agrosolarne elektrane to je preko tri puta više. Paneli će biti polegnuti na visini od dva metra kako bi ispod bilo prostora da se gaje neke poljoprivredne kulture", kaže Petrović.

Ovo rezultuje višim troškovima pri izgradnji - prema Petrovićevim rečima, konstrukcija agrosolarnih elektrana je za oko 50 odsto skuplja od standardnih solarnih elektrana. Samim tim, i ulaganje za agrosolarnu elektranu u Valjevskoj Kamenici je bilo nešto veće - investicija iznosi oko 24 hiljade evra. Elektropionir i Organela nastoje da, kroz ovaj svojevrstan pilot-projekat, pokažu da je moguće da se gradnja solarnih elektrana udruži sa poljoprivredom, odnosno da zarad proizvodnje energije ne moramo da žrtvujemo svoje plodne bašte i oranice. 

"Ovo je zapravo primer održivog korišćenja zemljišta. Osnovna ideja je bila da solarne elektrane ne zauzimaju samo poljoprivredne površine, već da ispod njih nešto može i da se gaji", kaže Petrović.

Dobro na duge staze?

Kako su ispričali, struja će se prodavati, a uz aktuelne cene, agrosolarna elektrana mogla bi da se isplati tek za 15-ak godina. Ipak, treba imati u vidu da bi energija u budućnosti mogla da poskupi, a da sama oprema za agrosolar pojeftini, što bi ovakve poduhvate učinilo isplativijim.

Dok vredno koristi tople februarske dane da napravi visoke leje za šargarepe, Đorđević naglašava da će pomoću agrosolarne elektrane takođe umanjiti svoj karbonski otisak, s obzirom na to da se struja u Srbiji pretežno generiše iz uglja. Uštede ugljen-dioksida procenjuju se na 28 tona godišnje. To je ekvivalentno količini gasa koju u istom vremenskom periodu upije preko 1.300 stabala drveća.

Naposletku, ovo neće biti prva solarna elektrana na poljoprivrednom gazdinstvu Organela. Pre nekoliko godina Pavle je za sopstvene potrebe izgradio prozjumersko postrojenje, snage osam kilovata.