Osniva se opservatorija za tržište đubriva

Nakon početka rata između Rusije i Ukrajine, globalna prehrambena bezbednost je pod uticajem energetske krize i cene mineralnih đubriva. U tom je kontekstu Evropska komisija krajem prošle godine predstavila širok raspon radnji i smernica za rešavanje ovih izazova, kao i smanjenja naše zavisnosti, stoji u saopštenju objavljenom povodom pokretanja Evropskog opservatorijuma za tržište đubriva, a koji bi trebao okupiti stručnjake iz ovog sektora pre leta 2023. 

Informacije iz prve ruke

U saopštenju EK se ističe da se jačanje otpornosti i održivosti prehrambenih sistema u srednjoročnom i dugoročnom periodu mora postići uz osiguravanje prinosa. Kratkoročno je važno imati sveobuhvatne i javne podatke o cenama, proizvodnji i prometu đubriva. A kako bi povećala transparentnost tržišta i ispitala načine za dobijanje više podataka u stvarnom vremenu, pokreće opseravatorija za tržišta đubriva u EU. Biće po uzoru na slične institucije koje već postoje za nekoliko poljoprivrednih sektora, posebno mlekarstva, ratarstva te voća i povrća. 

Njime će predsedati Glavna uprava za poljoprivredu i ruralni razvoj, a sastojaće se od do 20 članova koji se imenuju na vreme od pet godina. Između ostalog, pružaće informacije iz prve ruke o stanju na ovom tržištu, kao i faktorima koji na njega utiču te razmenjivati ​​iskustva i dobre prakse.

EK u pozivu državama članicama, da se priključe ovoj grupi, ističe kako srednjoročno i dugoročno korišćenje đubriva treba optimizovati, a mineralna treba zameniti, kad god je to moguće, organskim.

"To će pomoći smanjiti zavisnost EU-a od gasa koji se koristi za proizvodnju azotnih i mineralnih đubriva iz rudnika kao što su fosfati i potaša, kao i smanjiti ugljenični otisak sektora", poručuju. 

Velika finansijska podrška 

Dodaju kako je ključno sprovođenje zelenih i digitalnih prelaza bez ugrožavanja suvereniteta EU-a. Tvrde i da je u okviru Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP), finansijska podrška široko dostupna poljoprivrednicima s ciljem optimizacije njihove upotrebe đubriva, čime im se omogućuje postizanje ekoloških, klimatskih i ekonomskih koristi.

Podsećaju da će u strateškim planovima ZPP-a, blizu 98 milijardi evra, što odgovara 32 odsto ukupnog finansiranja ZPP-a do 2027. biti posvećeno ostvarivanju koristi za klimu, vodu, zemljište, vazduh, biodiverzitet i dobrobit životinja te će se podsticati prakse izvan obveznih uslova. Planovi će podržati i održivo upravljanje, kao što je organska đubrenja, ekstenzivno upravljanje travnjacima, uzgoj mahunarki i međuuseva ili agrošumarstvo na 35 odsto poljoprivrednih površina EU-a. Plodored se takođe očekuje na oko 85 odsto obradivog zemljišta koje podržava ZPP. Zaključuju da će to pogodovati daljem uzgoju još više mahunarki koje fiksiraju azot u zemljištu.