Otpadno staklo kao đubrivo? Australijski poljoprivrednici testiraju novu metodu

Može li otpadno staklo postati novi saveznik u poljoprivredi? U Australiji se razvija upravo takav pristup. Staklene boce iz sistema za reciklažu melju se u fini prah ili granulat, a dobijeni materijal zatim se primenjuje na poljoprivrednim površinama, piše Agrarheute.

Ključni sastojak je silicijum, kojeg u staklu ima u velikim količinama. Prema australijskim agronomima, silicijum bi mogao da pomogne u mobilizaciji hraniva u zemljištu, poveća otpornost biljaka na bolesti, štetočine i sušu, kao i da smanji potrebu za klasičnim đubrivima.

Od boce do poljoprivrednog materijala

U Brizbejnu je izgrađeno postrojenje vredno oko 4 miliona australijskih dolara (približno 2,5 miliona evra), u kojem se trenutno proizvodi približno 20 tona materijala nedeljno.

Sirovina dolazi iz sistema za povrat ambalaže "Kontejners for Čejndž“ (Containers for Change) u Kvinslendu. Boce se usitnjavaju u velikim bubnjevima obloženim keramikom, a dobijeni materijal prerađuje se u fini prah ili granulat.

Neki poljoprivrednici ga mešaju sa vodom i prskaju po usevima, dok drugi suvi materijal rasipaju po oranicama i travnjacima. Primena je zabeležena u proizvodnji žitarica, grožđa, jabuka i šećerne trske, kao i na stočarskim gazdinstvima.

Kako i šta kompostirati?

Agronom Dejvid Arčer navodi da silicijum može da podrži prirodne odbrambene mehanizme biljaka i pomogne u borbi protiv suše i bolesti. Posebno je zanimljiva njegova moguća uloga u dostupnosti fosfora.

Prema Arčeru, silicijum može da veže gvožđe u zemljištu, čime se deo fosfata oslobađa i postaje dostupniji korenju biljaka. Bolja dostupnost hraniva potencijalno bi mogla da omogući smanjenje upotrebe mineralnih đubriva.

Prva iskustva su zanimljiva. Agronom Piter Norvud govori o mogućem povećanju rasta i produktivnosti biljaka od 25 do 30 odsto.

Potrebna su nezavisna istraživanja

Slična zapažanja navodi i stočar Toni Donovan, koji gazduje sa oko 14.000 hektara. Mleveno staklo već je primenio na približno trećini površina. Prema njegovim rečima, rast trave se poboljšao, a dnevni prirast goveda tokom zime povećao se sa ranijih 0,7–0,8 na čak 1,4–2 kilograma.

Ipak, rezultate treba uzeti s oprezom. Reč je o iskustvima pojedinih gazdinstava i agronoma, a ne o konačno potvrđenim naučnim rezultatima.

Potrebna su, ističu, nezavisna istraživanja koja će utvrditi efikasnost, optimalne količine i dugoročni uticaj mlevenog stakla na zemljište.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor