Pad cena žitarica neutralizovao poskupljenje hrane: U 2024/25. će ih biti više nego ikad?

Cene hrane u junu su bile stabilne, zaključak je redovnog mesečnog izveštaja Agencije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Naime, pad cena žitarica je neutralizovao poskupljenje biljnih ulja, šećera i mleka. 

FAO indeks cena korpe osnovnih prehrambenih proizvoda iznosio je prošlog meseca u proseku 120,6 bodova, odnosno nepromenjen u odnosu na maj. U odnosu na prošlogodišnji jun cene su bile niže za 2,1 odsto.

Najviše poskupela biljna ulja

Proteklog mesec najviše su poskupela biljna ulja, za 3,1 odsto u odnosu na maj, a zbog talasa potražnje za palminim. Dodatni podsticaj je bila i jača potražnja za sojinim i suncokretovim uljem u sektoru biogoriva u SAD-u. 

Poskupeo je i šećer, za 1,9 odsto, a razlog je zabrinutost zbog nepovoljnih vremenskih prilika i monsuna koji bi se mogli odraziti na proizvodnju u Brazilu i Indiji, vodećim izvoznicima.  

Porasle su i cene mleka i mlečnih proizvoda, za 1,2 odsto. To je odraz poskupljenja maslaca u uslovima pojačane globalne potražnje i sezonski uslovljene slabije ponude mleka iz zapadne Evrope i niskih zaliha u Okeaniji.

Kada je reč o mesu, cene su se zadržale na majskom nivou. Bago poskupljenje ovčetine, svinjetine i govedine neutralizovao je trend rasta za meso živine.

Jeftinije za devet odsto u odnosu na jun 2023.

Žitarice su u junu pojeftinile za tri odsto u odnosu na maj i čak devet odsto u odnosu na vrednosti iz juna 2023., zahvaljujući poboljšanim izgledima za proizvodnju. 

Globalne izvozne cene svih glavnih žitarica padale su iz meseca u mesec. Na pšenicu je najviše uticao sezonski pritisak žetve na severnoj hemisferi. Blago poboljšanje proizvodne prognoze u nekim glavnim zemljama izvoznicama, uključujući Kazahstan i Ukrajinu, ali i privremena zabrana uvoza u Turskoj takođe su doprineli blažem padu cena. 

Crnomorska pšenica jeftinija za 30 evra od evropske - šta se događa na tržištu žitarica?

Kako je berba kukuruza napredovala u Argentini i Brazilu, gde se očekuje proizvodnja veća nego ranije predviđeno, pale su i cene za ovu kulturu. Pored toga, u SAD je pod tom žitaricom zasejano više površina, a i ualovi za uzgoj su dobri. 

Kretanje cena žitarica i uljarica na svetskim berama pratite na Baze podataka > Tržište

Pale su i cene ječma i sirka, a vrlo blago i pirinča.

Najviše žitarica ikad 

U svom odvojenom izveštaju o ponudi i potražnji na tržištima žitarica FAO je blago podigao projenu globalne proizvodnje u sezoni 2024/2025., na 2,854 milijardi tona. Ističu da procena pokazuje da bi svet u novoj sezoni trebao da proizvede najviše žitarica otkada FAO objavljuje izvještaje.

Naime, rod kukuruza u Argentini, Brazilu, Turskoj i Ukrajini trebao bi biti bolji nego što se očekivalo, čime bi se nadoknadili slabiji izgledi za Indoneziju, Pakistan i nekoliko zemalja na jugu Afrike, objašnjavaju.

Podignuta je i procena proizvodnje pšenice, na 789 milioa tona, zahvaljujući dobrim prognozama za Aziju, posebno Pakistan, a što bi trebalo da neutralizuje očekivani pad proizvodnje u Rusiji zbog nepovoljnih vremenskih prilika.

I proizvodnja pirinča trebala bi da dosegne najviši nivo otkada FAO objavljuje podatke, od 535,1 mil. t. 

Procenjuju rekord i za potrošnju žitarica, a koja bi mogla doći do 2,856 mlrd. t. 

Zalihe će verojatno na kraju nove sezone, u juu iduće godine, biti veće za 1,3 odsto nego na njenm početku i dostići 894 mil. t, izračunali su u FAO-u, blago snizivši dosadašnju procenu.

Obim međunarodne trgovine trebao bi da se sezoni 2024/2025. smanji za tri odsto, na 481,1 mil. t, navodi se u FAO proačunima. 

Pretnja glađu

U izveštaju o 45 zemalja koje trebaju pomoć u snabdevanju hranom FAO je upozorio na visok nivo akutne nesigurnosti na područjima pod kontrolom vlasti u jemenskom gradu Sanaai, gde je glad pretnja za gotovo 18 miliona ljudi. Na područjima pod kontrolom vlade u Adenu 4,6 miliona ljudi preti kriza u snabdevanju, navode.

Glad preti i palestinskom Pojasu Gaze gde je zbog sukoba i blokade humanitarne pomoći ugroženo oko 96 odsto od 2,15 miliona ljudi. 

U Južnom Sudanu sukob je paralizovao ekonomsku aktivnost, naterao ljude da beže i znatno smanjio rod u 2023. godini zbog čega je glad pretnja za 25,6 miliona ljudi. U Sudanu su prehrambenu sigurnost oko 7,1 miliona ljudi ugrozile poplave, pad privredne aktivnosti i građanski nemiri.