Pada proizvodnja krompira u EU - krive klimatske promene i milenijalci

Stroži propisi EU o pesticidima, radikalne promene u evropskoj klimi i drugačije potrošačke navike među glavnim su uzrocima oštrog pada proizvodnje krompira u EU od 2000. do 2023. godine, piše Euractiv. 

Iako je tradicionalno ključni sastojak evropske kuhinje, od belgijskih pomfrita preko španskih tortilja, sve do italijanskih njoka, u poslednjem razdoblju zabeležen je pad godišnje proizvodnje od 36,7 odsto. Zemlje EU sada proizvode 27,9 miliona tona manje u odnosu na 2000. godinu, prema podacima Eurostata objavljenim početkom avgusta.

Radikalne klimatske promene

U 2023. godini, zemlje EU-a proizvele su 48,3 miliona tona krompira, što predstavlja povećanje u odnosu na 47,5 milionna tona iz 2022. godine, koja je bila obeležena velikom sušom. Nemačka je vodeći proizvođač s 24 odsto ukupne proizvodnje u 2023., dok su iza nje Francuska sa gotovo 18 odsto i Holandija sa 13,4 odsto. Istovremeno, Rumunija (32,4 odsto) i Poljska (25,1 odsto) imaju najveći broj farmi iako su i dalje male u ekonomskom smislu.

"Radikalne promene u evropskoj klimi, poput suše 2022. i prekomernih padavina prošle jeseni i proleća, predstavljaju ogroman izazov za naše poljoprivrednike. Sa pooštravanjem ograničenja pesticida u EU, oni sve teže kontrolišu štetočine i biljne bolesti", istakla je Berta Redondo, glavna sekretarka Europatata, Evropskog udruženja za trgovinu krompirom, naglasivši kako uz sve to, rastući troškovi proizvodnje, pogoršani ruskom invazijom na Ukrajinu, dodatno otežavaju situaciju. 

Podsetimo, Evropska komisija je 2018. zabranila spoljašnju upotrebu tri neonikotinoida (imidakloprid, tiametoksam i klotianidin) zbog njihovog štetnog delovanja na oprašivače, a 2019. nije obnovila odobrenje za etoprofos, aktivnu materiju koja se koristi u suzbijanju žičara u usevima, zbog zabrinutosti oko toksičnosti.

"Sve to moglo bi podstaći poljoprivrednike na uzgoj manje rizičnih useva",  dodala je.

Milenijalci izbegavaju krompir

Promenljive navike potrošača takođe utiču na proizvodnju krompira u EU. Mladi izbacuju ugljene hidrate iz ishrane ili ga zamenjuju "egzotičnijim" alternativama poput kinoje, batata ili bulgura.

"Kako bismo se suočili sa tim izazovom, Europatat je 2020. pokrenuo promotivnu kampanju vrednu 3,4 miliona evra, sufinansiranu od Evropske komisije, koja je usmerena na milenijalce – ljude rođene između 1981. i 1996. – u Flandriji (Belgija), Francuskoj i Irskoj", objašnjava Redondo.

Kampanja, koja traje do 2025., uključuje više od 300 recepata osmišljenih za integraciju u moderne stilove života. U nju su trebale biti uključene uticajne i slavne osobe, influenseri, na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram gde su trebali prikazati svestranost ovog povrća kako bi promenile njegov imidž "tradicionalne hrane". 

Ipak, pregledom IG i FG stranica kampanje potatosurprises.eu, moglo bi se zaključiti da ona nije uspešna.