Pesticidima se svake godine otruje više od 400 miliona poljoprivrednika

Između 402 i 433 miliona slučajeva akutnog trovanja pesticidima među poljoprivrednicima i sezonskim radnicima u poljoprivredi zabeleži se sirom sveta svake godine, pokazuje nova studija objavljena u časopisu Frontiers in Public Health, piše Euronews.

Istraživači procenjuju da je godišnje pogođeno oko 46 odsto svetske poljoprivredne populacije. Prema njihovim podacima, u svetu danas živi približno 934 miliona poljoprivrednika.

Uprkos decenijama međunarodnih nastojanja da se smanji štetan uticaj pesticida, njihova upotreba se povećava. Globalna godišnja potrošnja od 1990. godine udvostručila se i dostigla 3,8 miliona tona u 2023. godini.

"Ne možemo više prihvatati da su ljudi koji rade na poljima i uzgajaju našu hranu izloženi štetnim pesticidima i da zbog toga obolevaju“, izjavila je Suzan Hafmans iz organizacije Pesticide Action Network (PAN) Germany, koja je naručila istraživanje.

Potrošnja pesticida smanjena jedino u Evropi

Najveće stope trovanja zabeležene su u južnoj Aziji, a slede jugoistočna Azija i istočna Afrika. Najvišu nacionalnu stopu ima Burkina Faso, gde se, prema procenama, pesticidima svake godine otruje gotovo 84 odsto poljoprivrednika.

Evropa je jedini veliki region u svetu u kojem je potrošnja pesticida od 1990. godine smanjena. Autori studije to povezuju sa strožim regulatornim merama.

Kako rukovati pesticidima, a šta u slučaju trovanja?

Iako su zahvaljujući tim merama procenjeni godišnji smrtni slučajevi veoma retki, od samo dva u zapadnoj Evropi do oko 60 u istočnoj Evropi, problem akutnih trovanja koja ne završavaju smrtnim ishodom i dalje je veliki.

Najviše je pogođena južna Evropa, gde se procenjuje da oko 32 odsto poljoprivrednika godišnje doživi trovanje, što predstavlja više od 1,5 miliona slučajeva. U zapadnoj i istočnoj Evropi taj udeo je znatno manji i iznosi oko šest odsto.

Nedostaju podaci o stvarnim razmerama problema

Istraživači upozoravaju da su podaci za istočnu Evropu posebno ograničeni. U analizi je trenutno zastupljena samo Mađarska, pa bi stvarne razmere problema u tom regionu mogle biti veće nego što pokazuju dostupne procene.

Autori zato pozivaju na hitno delovanje na međunarodnom, nacionalnom i istraživačkom nivou. Među preporukama su bolji sistemi za praćenje trovanja, kvalitetnija edukacija stručnjaka koji rade sa pesticidima, kao i sprovođenje cilja Ujedinjenih nacija da se do 2035. godine postepeno izbace iz upotrebe najopasniji pesticidi.

Problem dodatno otežava nedovoljno prijavljivanje slučajeva. Mnogi poljoprivrednici nemaju odgovarajući pristup zdravstvenoj zaštiti, dok zdravstvenim radnicima ponekad nedostaje obuka za prepoznavanje i evidentiranje trovanja pesticidima.

Šejla Vilis iz britanskog ogranka PAN-a upozorava da je poljoprivrednicima potrebno omogućiti pristup bezbednijim alternativama kako bi se zaštitilo njihovo zdravlje, ali i zdravlje njihovih porodica.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor