Počeo "AgroRocks 2023"! Poznati meteorolog poručio: Ovo je najtoplija decenija, šta nas tek čeka?

Pred više o 150 učesnika otvorena je konferencija "AgroRocks 2023" u Osijeku, posvećena proizvodnji hrane u uslovima klimatskih promena i većih sigurnosnih rizika. Događaj je okupio poljoprivredne proizvođače, preduzetnike, međunarodne stručnjake, naučnu zajednicu, predstavnike regulatora i medije.

Šta nas čeka u budućnosti i kakvu promenu agrara promena klime stvara pobliže je objasnio najpoznatiji meteorolog u Hrvatskoj Zoran Vakula, koji je dao projekcije prognoze na šta bi se trebalo pripremiti za naredne godine, decenije, pa i više od toga.

Na početku je rekao je važno znati razliku između vremena i klime, pojašnjavajući da kada sve događaje - zagrevanje i oluje, imamo zajedno, svakoga dana barem 30 godina možemo govoriti o klimi nekog područja, ako to imamo stotinjak i više godina, tada možemo govoriti o promeni klime.

"Ono što je nesporna činjenica jeste da nam se zemlja zagreva", rekao je Vakula, prezentujući podatke odstupanju globalne temperature vazduha od 1890-tih do zadnje decenije.

"Najtoplija je poslednja decenija na globalnom nivou. Hladno doba do 50-tih godina prošlog veka, nakon toga sve toplije, a sada čak ekstremno toplo i na globalnom, i na evropskom i našem lokalnom nivou", rekao je Vakula.

"Ko je kriv, to je druga priča, ali da nam je sve toplije i toplije, jeste."

Kakvo nas vreme očekuje?

Broj vrućih dana sve je veći, sve više toplih noći, pojačana je vlažnost vazduha i više sunčanih razdoblja nego do sada.

"Manje će biti broj kišnih razdoblja, manja vlažnost zemlje, manji broj vrlo hladnih dana, manje snežnog pokrivača, u proseku, ali pri tome kojekakvi ekstremi. Klimatske promene u kombinaciji sa zagađenjem, atmosfere i voda, dovode do ugrožavanja opstanka i biljaka i životinja", upozorio je Vakula.

Toplotni talasa i suše, kako je pojasnio dovode do opustinjavanja ili dezertifikacije i nižih podzemnih voda što znači da biljke moraju da imaju dublji koren da bi došle do vlage. S druge strane, dolazi i do razvoja bolesti i štetočina, a sve zajedno do smanjenja prinosa.

"Blage zime, koje jesu sve više, dovode do rane vegetacije, koja postaje osetljivija na povremene hladne prodore", istakao je poznati meteorolog, dodavši da su on i dalje prisutni i pogubni kada biljka počinje rasti, a to je sve ranije.

Govoreći o tome kako naći balans u svim izazovima s kojima se poljoprivrednici suočavaju, rekao je kako idealne situacije nema, nego je pitanje - što je manje loše za nas, biljke, životinje i zemlju. Ali, klimatske promene imaju i pozitivne učinke, a to su, prema rečima meteorologa:

• produženje rasta,
• mogući veći prinosi,
• moguće češće berbe,
• veće mogućnosti uzgoja tzv. južnih kultura u severnim krajevima

Naveo je i nekoliko mogućnosti kako se prilagoditi ovim promenama.

"Šume su spas zbog CO2, izbor novih sorti otpornih na ekstremne prilike i suše i kratkotrajne velike količine padavina", rekao je Vakula, napomenuvši da iz meseca u mesec imamo neki novi rekord i tako će se verovatno nastavljati.

"Sprečavanje degradacije zemlje i gubitak vlage, navodnjavanjem i boljim pokrovnim usevom, novi način obrade zemljišta, kvalitetnija osiguranja", sve su to načini prilagođavanja prognozama.

Zlatno pravilo

Pozvao je sve da vole ovu Zemlju i da je pokušaju da je što manje degradiraju.

"Pokušajte da se prema Zemlji ponašate po onom zlatnom pravilu svih religija ovog sveta:

"'Ne čini drugome ono što ne želiš da drugi čini tebi', sa klimatskim izazovima ćemo se suočavati još godinama, za našeg života, za života ovog sveta", rekao je Vakula.

Iznoseći prognozu za jesen - septembar, oktobar, novembar, srednja sezonska temperature pokazuje odstupanje te je velika verovatnost da će jesen biti toplija od proseka, a pri tome količina padavina, u južnim krajevima verovatno višak. Takođe i zima će verovatno biti malo toplija ili oko proseka, a hoće li biti snega, ne pitanje još se ne može dati odgovor.

Agrarni analitičar Robert Jurišić je u obraćanju na konferenciji istakao da ako prosečnog seljaka sagledamo od razdoblja 1990-ih do danas, i osvrnemo se na dve stavke - proizvodnju i finansijsku pismenost, možemo primetiti značajne razlike. Po pitanju proizvodnje je daleko napredovao, uz pomoć mehanizacije i razvoja tehnologije, edukacije i smene generacija. Svetske su kompanije prisutne na domaćem tržištu i one pomažu proizvođačima da postanu bolji te primenjuju svetske trendove.

"To se vidi i kroz prosečan prinos žitarica i uljarica koji je veći u Hrvatskoj negoli u Evropskoj uniji", kazao je Jurišić.

Finansijska pismenost je na ispodprosečnom nivou, upravljanje rizikom je vrlo loše. Činjenica da finansijama PPG-a najčešće upravlja spoljni knjigovodstveni servis dovoljno govori na koliko su niskim nivoima, opisuje.

Tako nepripremljeni ćemo teško dočekati buduće izazove, kaže ovaj agrarni stručnjak, jer ovo što se sada događa je samo jedan deo cikličkog kretanja i ponoviće se kroz sledećih nekoliko godina. Uz svu konkurenciju, pitanje je što će se događati i može li seljak to preživeti. 

"Mislim da ako se nešto ne pokrene, ako se ne počnu koristiti alati koje koristi konkurencija na zapadu, to neće biti dobro za prosečnog seljaka", smatra Robert Jurišić.

Da su poljoprivrednici primorani što efikasnije se prilagođavati i upravljati rizicima, napomenuo je Krunoslav Karalić, zamenik direktora Hrvatske agencije za poljoprivredu, dodavši kako je pri tome korišćenje novih tehnologija veliki značaj. Izuzetno je važno razumeti digitalnu budućnost, rekao je, jer će uz nju biti vezani sve više i prinosi poljoprivrednika.

"Rezultat poljoprivredne proizvodnje zavisi od mnoštva fakotra, nad kojima poljoprivrednici nemaju potpunu kontrolu, ključ uspešnosti svakako leži u sposobnosti i brzini delovanja, a na to u velikoj meri utiče dostupnost tačnih informacija u stvarnom vremenu, što nam omogućavaju nove tehnologije", poručio je Karalić.

Obraćanje zvaničnika

U uvodnom obraćanju, zamenica gradonačelnika Osijeka Jasenka Crnković, naglasila je kako je poljoprivreda presudna za budućnost svih naših naraštaja. Dodala je kako je važno da poljoprivrednici spoznaju kako se nositi s promenama, a da u isto vreme ostave plodnu zemlju.

"Sigurna sam da upravo ovom sinergijom javnog i privatnog sektora možemo puno toga naučiti", poručila je s konferencije.

Značajne poruke poslala je i predsednica Odbora za poljoprivredu Sabora Hrvatske, Marijana Petir, koja je čestitala Agroklubu 15 godina uspešnog rada i istinitog informisanja. Poručila je i kako svi zajednički moramo raditi i tražiti rešenja za primene koje dolaze.

"Mi konja za trku imamo, da bi postigli veću dostupnost, važna je potpuna transformacija poljoprivrede i pitati poljoprivrednike šta stanovnicima sela treba da bi ostali živeti tamo", navela je Petir.

Prisutni su mogli da prate i obraćanje Tugomira Majdaka, državnog sekretara Ministarstva poljoprivrede Hrvatske, Norberta Linsa, predsednik odbora za poljoprivredu i ruralni razvoj EU parlamenta, a poslušali su i poruku Fabia Zamaretija, predsednika izbora za traktor godine TotY. Konferencija je nastavljena panelima, a vi je uživo možete pratiti ovde.