Poljoprivreda 5.0 - statistika i matematika u službi povećanja prinosa

Precizna poljoprivreda 5.0 je budućnost, ali i sadašnjost poljoprivredne proizvodnje. Primena novih tehnologija i veštačke inteligencije je neizbežna, ali uz oprez i smanjivanje pritiska na same prozvođače. Ovo su neki od zaključaka konferencije i panel diskusije koja je održana danas (20.05.) u okviru novosadskog Poljoprivrednog sajma, u organizaciji Italijanske agencije za trgovinu.

“Poljoprivreda 5.0 podrazumeva analizu teritorije na kojoj uzgajamo kulture, primenu veštačke inteligencije i druge moderne tehnologije. To znači da ćemo morati da sve više cenimo i obučavamo mlade generacije poljoprivrednika koje mogu da donesu jedan drugačiji menatalitet koji će biti ključan za primenu tehnoloških inovacija”, rekao je direktor italijanske Agencije za spoljnu trgovinu ICE/ITA Antonio Ventreska, dodajući da Italija teži da se što više prikloni Srbiji u međunarodnoj saradnji u domenu poljoprivrede.

Kako je istaknuto, Italija je drugi najveći uvoznik poljoprivrednih mašina u Srbiji sa tržišnim učinkom od 11 odsto.

"Možemo da kažemo da je Srbija itekako prigrlila nove tehnologije koje Italija pokušava da lansira na Balkanu. Nove alatke i mašine, veštačka inteligencija, sve to Italija može da donese i doprinese poljoprivrednom razvoju Srbije", istakla je predsednica Udruženja "FederUnacoma" Mariatereza Maskio.

Uz naglasak na zelenoj agendi i poštovanju pravila održivog razvoja i održive poljoprivrede, napominje ona, cilj je da Italija postane broj jedan uvoznik poljoprivrednih mašina u Srbiji.

Neophodan oprez

Ambasador Republike Italije u Srbiji Luka Gori podsetio je da je ova zemlja prošle godine bila država partner Novosadskog poljoprivrednog sajma.

"Poljoprivreda ostaje centralna tema kojom se bavimo u našim diplomatskim odnosima. Za nas ona znači upravo inovacije i tehnologije. Raditi zajedno na usavršavanju poljoprivrede znači preći iz faze proizvodnje u transformativnu fazu gde joj dozvoljavamo da postane što profitabilniji sektor naše industrije", naglasio je Gori.

Nadovezujući se na ove reči, savetnik ministra za evropske integracije Danilo Golubović napomenuo je da će precizna poljorivreda sigurno unaprediti domaću poljoprivredu, ali je potreban oprez.

“Sigurno je da poljoprivreda 5.0 predstavlja značajan segment. Moramo imati dobre podatke, dobru analitiku korišćenja pesticida i svega što se koristi od inputa. Nove tehnologije i zelena agenda prožimaju kompletnu poljoprivrednu politiku, ali moramo biti oprezni, jer su farmeri senzibilna grupa."

Kako je pojasnio, nove tehnologije ne smeju se koristiti tako da dovedu do otpora kod proizvođača.

"Ako budemo jako pritiskali i želeli da ih preobratimo merama zelene agende, može doći do situacije koju imamo u Evropi. To su štrajk farmera glađu u Poljskoj, protest u Nemačkoj i Holandiji zbog radikalnijeg pritiska u primeni zelene agende koja za njih može biti komplikovana i smatraju da im narušava profit", upozorio je Golubović

On je naglasio značaj predstojećeg ovogodišnjeg sajma poljoprivredne mehanizacije EIMA koji će se održati od 6. do 10. novembra u Bolonji.

“Statistika na steroidima”

Korisne informacije o novim tehnologijama izneli su i domaći mladi naučnici.

"Puno je nedoumica kada je u pitanju samo značenje pojma Poljoprivreda 5.0, ali je važno naglasiti da su u srži svega informacije. Imamo senzore koje poljoprivrednici aktivno koriste na njivama, dronove koji generišu slike. Ipak, bitno je kako od podataka doći do odlučivanja, kako od toga što smo dobili na terenu možemo doći do konkretne operativne informacije: koliko treba da se đubri, kada da se navodnjava, kako da se ceo proces organizuje", kaže rukovodilac Centra za informacione tehnologije Instituta “Biosens” Marko Oskar, dodajući da je glavni alat veštačka inteligencija.

"Ili, kako ja kažem, "statistiku na steroidima". Koristimo matematičke modele da napravimo takav sistem da koristimo najmanje moguće resursa, uz ostvarivanje najvećih prinosa, ali i smanjenje uticaja na životnu sredinu."

Institut Biosens je, dodaje, jedan od zamajaca poljoprivrednih inovacija u Srbiji.

"Veoma smo aktivni na polju "Horizon" evropskih projekata koji okupljaju mnošto institucija širOm Evrope. Sarađujemo sa Barilla istraživačkim institutom gde kroz satelitske tehnologije pokrivamo proizvodnju pšenice i detektujemo probleme poput pojave toksina. To je veoma važno za konačan kvalitet proizvoda - pastu koju ćemo na kraju jesti", objašnjava Oskar.

Mnogo više od navigacionih sistema

Precizna poljoprivreda je budućnost, ali i sadašnjost poljoprivredne proizvodnje, poručuje generalni sekretar Udruženja "Poljoprivrednici nove generacije” master inženjer poljoprivrede Stefan Gligorić.

“Videli smo to i na nedavno održanom sajmu u Riminiju. Uglavnom se misli na navigacione sisteme koji se prevashodno koriste u ratarstavu, ali ona je mnogo više od toga. U voćarstvu i povrtarstvu imamo prostora za primenu robota i dronova koji će smanjiti troškove poroizvodnje”, kaže Gligorić, dodajući da su nove tehnologije velika pomoć u kontekstu manjka radna snage.

“Svesni smo tog problema kako kod nas, tako i u zemljama okruženja. Primena robotike tu pomaže pri berbi, organizovanju berbe i nadgledanja useva pomoću dronova ili čak zaštite zasada. Sve su to tehnike koje će nam pomoći da povećamo produktivnost i smanjimo troškove u ovim izazovnim vremenima", zaključio je on.