Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Poljoprivreda i zarada
  • 15.11.2023. 15:00

Poljoprivrednici u Danskoj zarađuju više od 100.000 evra godišnje? Koliki je EU prosek?

Velika je razlika među državama i regijama unutar država. Najveće prihode imaju na severu i to farmeri između 51 i 60 godina.

Foto: Depositphotos/stetsik
  • 212
  • 57
  • 0

Evropska komisija je objavila pregled prihoda poljoprivrednika. Podaci su uzeti od 80.000 gazdinstava, a koriste se za procenu učinka i izazova s kojima se suočavaju poljoprivrednici i evropski agrar.

Rast prihoda

U 2021. prosečan prihod je iznosio 28.800 evra. Rast je nastavljen, ali je tokom pandemije COVID-19 bio usporen. U poređenju sa 2013. godinom, prihod farme EU po radniku bio je 56 odsto veći u 2021. godini, nadmašivši inflaciju tokom istog perioda. U odnosu na 2020., ukupan rast na nivou EU bio je veći za 9,4 odsto.

Bugarska je imala najznačajnije promene sa povećanjem od 46,7 odsto, dok je Kipar zabeležio pad od 15,9 odsto. Uzlazni trend od 2013. do 2021. može da se pripiše bržem rastu vrednosti proizvodnje nego rastu troškova, ali i smanjenju broja poljoprivrednika.

Velike razlike među regijama

Kada se pogleda preciznije, otkriva se velika razlika među državama i regijama unutar država. Najveće prihode imaju regije od severa Francuske, Holandije, Nemačke i na području Skandinavije. Najveći prihod je ostvarila Danska od 102.598 evra. Najmanje prihode su ostvarili: Rumunija, Slovenija, Hrvatska i istočna Poljska. Prihod je u Sloveniji 7.730 evra i Hrvatskoj 9.994 evra. 

Velika razlika među regijama

Veće farme ostvaruju najveći prihod, a izveštaj otkriva da se udeo direktne pomoći iz ZPP-a smanjuje kako se veličina povećava. Uočena je da veća primanja imaju stariji poljoprivrednici između 51 i 60 godina i značajna je razlika između žena i muškaraca, koji više zarađuju.

Uočeno je da Poljska i Rumunija imaju najviše manjih gazdinstava, najčešće je reč o ratarskim i mešovitim.

Najveća gazdinstva su u Francuskoj i Nemačkoj, a reč je o usko specijalizovanim uzgajivačima.

Poljoprivredni sektori različito zarađuju

Prihod u velikoj meri zavisi i čime se poljoprivrednici bave. Uzgajivači svinja i živine prednjače sa prosečnim prihodom od 43.397 evra po radniku, što je i dalje manje u odnosu na prethodnu godinu. Iza njih sledi mlekarski sektor sa zaradom od 34.159 evra, vinogradari 33.930 evra i ratari sa 32.027 evra.

Obrazovanje je postalo ključno kada je u pitanju zarada i to je vidljivo u svim članicama. Izuzetak je Francuska gde podjednako zarađuju obrazovani i poljoprivrednici koji su prošli određene obuke. Kada su u pitanju direktna plaćanja, ona su više bila namenjena gazdinstvima manje ekonomske veličine.


Tagovi

Evropska komisija Evropska unija Prihod poljoprivrednika Zarada poljoprivrednika Razlike Najveća zarada Danska Prosek


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.