Cilj studijskog programa je da se obrazuju master inženjeri koji će stečeno znanje sprovesti na terenu, i to kroz različite sisteme praćenja, merenja stanja i reakcije jednogodišnjih i višegodišnjih useva ili zasada, kao i domaćih životinja.
Tehnologije precizne poljoprivrede su kod nas prisutne, ali nisu u velikoj meri zastupljene, bar kada je u pitanju deo koji se odnosi na varijabilnu setvu i primenu pesticida. Sa druge strane sve je veći broj površina na kojima se primenjuju VRA mape đubrenja (đubrenje sa promenljivom normom). Ohrabruje i činjenica da sve veći broj imanja ima stručno lice zaduženo za uvođenje sistema i tehnologija precizne poljoprivrede, koje svoje aktivnosti započinje digitalizacijom parcela i nabavkom nove mehanizacije koja može da odgovori novim zahtevima.
Razlog zbog čega je danas uglavnom prisutna samo na većim imanjima je taj što je uvođenje tehnologija precizne poljoprivrede skup i višegodišnji proces, koji zahteva veće površine kako bi investicija mogla da se isplati i počne da donosi benefit. Imajući navedeno u vidu, jasno je da ratarska proizvodnja prednjači kada je u pitanju zastupljenost ovih tehnologija.
Kako bi spremno odgovorili na implementaciju novih tehnologija potreban je stručni kadar, koji bi znanje primenio u praksi. Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu je od ove akademske godine uveden novi smer na master studijama Precizna poljoprivreda, koji je u okviru departmana za poljoprivrednu tehniku.
Cilj studijskog programa je da se obrazuju master inženjeri koji će stečeno znanje sprovesti na terenu, i to kroz različite sisteme praćenja, merenja stanja i reakcije jednogodišnjih i višegodišnjih useva ili zasada, kao i domaćih životinja na osnovu čega bi se mogli doneti novi zaključci shodno prikupljenim informacijama, a zbog kojih bi došlo do povećanja efikasnosti, produktivnosti i ekonomičnosti poljoprivredne proizvodnje.
Ideja za uvođenje novog smera potiče od informacija iz IT sektora, koji je zaslužan za upoznavanje poljoprivredne struke sa mogućnostima savremenih digitalnih tehnologija, ali je ujedno zaslužan i za probleme koje je njihovo nepoznavanje poljoprivrede "iznelo" u prvi plan već nakon prvih pokušaja implementacije različitih platformi i drugih alata koje su iznedrili kao rešenja.
Diplomirani inženjer poljoprivrede je osoba od koje mora da krene sve. Prema specifičnostima svog imanja po pitanju zemljišta, klime, setvene strukture i ostalog, definiše šta od sistema i tehnologije precizne poljoprivrede treba implementirati i u kom vremenskom periodu isto treba uraditi. Na osnovu toga se gazdinstvo odlučuje za kupovinu odgovarajuće mehanizacije, vršenje različitih analiza zemljišta ili biljnih indeksa, a na samom kraju i upotrebu neophodnih alata i softvera koje nudi IT sektor.
Namenjen svim diplomiranim inženjerima poljoprivrede, koji upisuju bez polaganja diferencijalnih ispita, kao i studentima Šumarskog, Tehnološkog, Prirodno matematičkog i Fakulteta tehničkih nauka uz polaganje dva do deset diferencijalnih ispita. Studije traju dva semestra, u okviru kojih slušaju tri obavezna i četiri izborna predmeta. Program je koncipiran tako da obuhvata 12 različitih naučnih oblasti, pa studenti kroz izborne predmeta sami odlučuju u kojoj od užih naučnih oblasti žele da se usavršavaju. Preciznu poljoprivredu u odnosu na druge smerove izdvaja izrazita multidisciplinarnost, što generalno nije odlika master studija.
"Od 2016. godine asistent Vladimir Višacki i ja smo posetili preko 20 različitih kompanija koja se bave preciznom poljoprivredom i u okviru različitih programa razmene nastavnog kadra boravili u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i drugim zemljama. Sve navedeno je bilo u cilju analiziranja njihovog rada na polju obuke studenata precizne poljoprivrede. Rezultat svega toga je program smera Precizna poljoprivreda u obliku kakav je danas prisutan na našem Fakultetu", navodi profesor rukovodilac studijskog programa Aleksandar Sedlar.
Pored Sedlara i Višackog koji su definisali osnovu smera, u kreiranju su učestvovali svi profesori koji drže predmete na njemu, a bez čijeg rada smer ne bi bilo ni moguće formirati.
Po završetku studija, studenti su osposobljeni za raspoznavanje različitih sistema i tehnologija precizne poljoprivrede, kao i za njihovu implementaciju u praksi. Na sajtu fakulteta svi zainteresovani mogu videti koliko novih pristupa poljoprivredi nudi ovaj novi smer.
Ove godine prima se ukupno 15 studenata, 10 na budžetu i pet na samofinansiranju, a prema rečima profesora zainteresovanost je već sad nadmašila očekivanja. Konačna rang lista izlazi 14. oktobra, a upis u prvom konkursnom roku će trajati od 14. do 18. 10.
Svršeni studenti dobijaju titulu Mastera poljoprivrede, smer Precizna poljoprivreda, a stečena znanja mogu primeniti zapošljavanjem na poljoprivrednim imanjima, u kompanijama koje se bave uspostavljanjem ili razvojem alata i tehnologija precizne poljoprivrede, multinacionalnim kompanijama koje zastupaju svetske brendove kada je u pitanju prodaja mehanizacije, semena, kao i drugim privrednim društvima.
Foto prilog
Tagovi
Autor