Privatizacija: Nema konsenzusa oko prodaje PKB-a

Jedina činjenica koja je nesporna u vezi sa prodajom Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) je da je prodat kompaniji ćerki Al Dahre iz Ujedinjenih Arapskih Emirata registrovanoj u Srbiji, za 105 miliona evra. Ispada da je sve drugo sporno i da gotovo da nema jedinstvenog mišljenja po ovom pitanju.

U javnosti nema saglasnosti oko procesa privatizacije. Najčešće se navodi, da je PKB mogao biti prodat po drugom modelu, mnogi se pitaju zašto je od sedam pre godinu dana, za korporaciju ostao samo jedan zainteresovan kupac, kako je moguće da je prodajom privatizovano i državno poljoprivredno zemljište?

Al Dahra jedina podnela prijavu za PKB

Vučić: Imali ste deceniju da sredite stanje u PKB-u

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je delu političkih protivnika, koji kritički govore o privatizaciji PKB-a, poručio da, dok su bili na vlasti,gotovo ništa nisu uradili na konsolidaciji ove korporacije: "Prošlu 2017. godinu završili smo sa minusom od 80 miliona evra. Da li je to uspešno upravljanje? Od investicija jedna farma napravljena i ostalo dug PKB-u od 15 miliona evra. To su vam sve investicije i bajke što ste pričali narodu. Sada su došli ljudi koji će da rade u skladu sa ugovorom koji je potpisan, a PKB će raditi deset puta bolje".

Ugovor o prodaji Poljoprivredne korporacije Beograd potpisan je 4. oktobra u Beogradu. Ugovor su u Ministarstvu poljoprivrede potpisali državni sekretar Dragan Stevanović i kopredsednik i suosnivač Al Dahra holdinga Kadim Abdul Aldarei. "PKB radi onako kako može danas, ali će, uz našu podršku i znanje, popraviti poslovanje. Uveravam vas da će PKB biti jedan od najuspešnijih projekata", rekao je Kadim al Darei.

Nedimović: PKB-u neophodne investicije

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da ne želi da prima lekcije o privatizaciji PKB-a od onih koji nisu to uspeli da urade dok su rukovodili ovom korporacijom:

"PKB su ubacivali u različite sisteme reorganizacije, a nisu plaćali nikakve obaveze prema državi. Pa svako može tako da uradi. Da je PKB toliko atraktivan, za njegovu kupovinu bilo bi više zainteresovanih kompanija. PKB vredi onoliko koliko je neko spreman da za njega plati na tržištu. Postupak je bio transparentan. Jasno se tražila kompanija koja se bavi biljnom proizvodnjom i stočarstvom, da ima promet u poljoprivredi od 400 miliona evra, da plati najmanje od 50% procene PKB-a, da mora da plati sav stočni fond koji postoji po ekonomskoj ceni, da mora da zadrži mlečnost u naredne tri godine, koliko je to bilo kada je kupila kompaniju, da mora da ima investicije u tri godine od najmanje 30 miliona evra i ima u obavezi da zaposli 1.000 radnika, koji moraju biti iz redova 1.400 koji sada rade. Naravno ako oni to žele".

"Mi mislimo da sa 1.000 radnika ne može da se radi, ali o tome ćemo razgovarati sa novim vlasnicima. Sigurno je da će svi radnici dobiti ponudu za posao", rekao je za Novosti Milisav Đorđević, predsednik Samostalnog sindikata PKB.

Ministar poljorivrede dodaje da su PKB-u sada neophodne investicije da bi uopšte mogao da bude konkurentan na tržištu: "Jeste PKB plaćen 105 miliona evra. Ali će kupac ubuduće mnogo ulagati da bi proizvodnju podigao na viši nivo. Mora se investirati u sisteme za navodnjavanje. Svi znaju kakvo je zemljište u Pančevačkom ritu i koliki su prinosi bez navodnjavanja".

Ševarlić: Zemlja se prodaje samo u slučaju bolesti domaćina

Za razliku od ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, značajno drugačiji pristup privatizaciji Poljoprivredne korporacije Beograd ima agroekonomista i nestranački poslanik u Skupštini Srbije Miladin Ševarlić. Navodi staru narodnu mudrost da se zemljište prodaje samo u slučaju bolesti domaćina. Kaže da to sada nije situacija pošto se skupštinska većina hvali suficitom u budžetu.

"Nema te cene po kojoj se može prodati zemljište kao prirodni resurs. Protiv sam prodaje zemljišta, a naročito državnog poljoprivrednog zemljišta. Posebno kada u svetu vlada grabež za dva resursa: poljoprivrednim zemljištem i izvorištem voda", napominje Ševarlić.

Dodaje i,  prema njegovom mišljenju, ostale sporne stvari u privatizaciji PKB-a: "PKB je državna kompanija, jer tamo nije bilo društvene svojine nad poljoprivrednim zemljištem. Po Ustavu, državno zemljište ne može biti predmet prodaje, ali može biti predmet dugoročnog zakupa. Drugi problem je procena vrednosti. Ne može se privatizovati PKB, a da nije procenjen stočni fond. Imajući u vidu činjenicu da je bio samo jedan ponuđač, kao i to da prilikom otvaranja ponuda nije saopštena vrednost, budi sumnju da je ta vrednost možda bila i veća u okviru ponude, a da je naknadno dogovorena sa onima koji su odlučivali o prodaji".

Brkić: Ko je procenio vrednost PKB-a?

Novinar Miša Brkić, koji se pre svega bavi temama iz ekonomije, karijeru je počeo u Večernjim Novostima, a zatim je pisao za Borbu, Našu Borbu, Glas Javnosti, Vreme, Ekonomist magazin, Politiku, Novi Magazin, a danas kao aktivni penzioner piše za Nedeljnik i Danas. Za njega nije sporno da je PKB trebalo privatizovati, već je upitan način na koji je to urađeno.

"Dosta je bilo 'mrcvarenja' PKB-a. Njegovo devastiranje je ubrzano trajalo, kako se prolongirala njegova prodaja. S jedne strane konačno je prodat, ali je neobičan i neregularan način na koji je to urađeno. Ko je odredio prodajnu cenu? Ja ne govorim o njenoj visini. Država se odlučila da proda kapital. OK. Zašto nije određen konsultant koji bi napravio studiju? On je mogao da dâ sugestiju da je kompaniju trebalo restrukturirati, pa onda prodati. Agronomski stručnjaci i eksperti za investiciono bankarstvo savetovali su da se PKB proda po proizvodnim celinama, a ne ovako u komadu. Verovatno bi se skuplje prodalo, a više novca bi otišlo u državni budžet. U celom procesu ste morali da imate dva i više kupaca. Država se nije pobrinula da bar fingira da postoji drugi kupac. Čak ni toliko. Ovaj tender bi trebalo oboriti", smatra Brkić.

Pad je bio neminovan

Kada je PKB bio najuspešniji? Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka. Zašto? Imao je primarnu proizvodnju, merkatilnu i semensku. Imao je preradu: IMLEK, Frikom, Vizelj. Imao je trgovinski lanac Pekabetu. Imao je mnoštvo turističkih objekata, pre svega u Dalmaciji, kroz koje je plasirao svoje proizvode. Imao je model po kome su naše kompanije u članicama nesvrtanih podizale kombinate slične PKB-u. I na kraju, imao je manje-više monopolizovano tržište, na koje nije mogla doći hrana iz inostrastva. Šta se onda desilo? Hoteli su propali ili ostali Hrvatskoj. "Iščupani" su iz sistema prehrambene i prodajne celine. Tržište je liberalizovano. I ostala je samo primarna proizvodnja u koju, uz to, nije dovoljno ulagano. Politički menažmenti su se smenjivali i uvećavali dug. Pad je bio neminovan.

Foto: Đorđe Simović