Rade više, stižu sve i iskoriste svaki višak - žene na selu

Na konferenciji "Razgovori koji znače - žene u poljoprivredi" održanoj u okviru 93. Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu, o uspesima i iskušenjima s kojima se suočavaju žene u poljoprivredi govorile su Ana Milić Radulović iz UNDP-a, Dragana Tar iz FAO-a, Jana Kudecova iz Akademije ženskog preduzetništva EIT Foodza Srbiju i Simona Đukić iz Asocijacije agropreduzetnica Srbije.

Konferenciju je moderirala Dobrila Marković iz Evropske kuće Novi Sad.

"Ulažite u žene"

"Razgovori koji znače" poručuju da žene nisu problem, već budućnost sela i da se ulaganja društva i institucija u žensko preduzetništvo u poljoprivredi na duge staze višestruko isplati.

Godina žena koje hrane svet: UN 2026. posvetili poljoprivrednicama

"Ujedinjene nacije proglasile su 2026. godinu - godinom žena u poljoprivredi i žena poljoprivrednica da bi se prihvatila i javno istakla uloga koju imaju od proizvodnje hrane do trpeze. Iako je udeo žena kao radne snage u poljoprivredi 40 odsto, pred njima su i dalje veliki izazovi", kaže Tar i dodaje da za dolar koji zaradi muškarac u poljoprivredi, žena zaradi 78 centi.

"Petnaesti oktobar je Dan seoskih žena, ali Ujedinjene nacije su smatrale da je potrebna cela godina da se bavimo položajem žena u poljoprivredi. Podaci u pogledu zemljišta, opreme, gazdinstava koje vode žene slični su u celom regionu, još uvek je sve na plećima žena, njihov broj radnih sati veći je za 20% od broja radnih sati muškaraca i to je uglavnom neplaćeni rad."

Kad dođe sezona, žena radi dvadeset i četiri sata sedam dana u nedelji, a tu je i briga o deci, kući, porodici, dodala je Dragana Tar.

Bez žena nema srpskog sela, ako žena ostane u selu, ostaće i porodica, rečeno je na konferenciji

"Žene u poljoprivredi nisu ništa novo, naše bake i prabake bavile su se poljoprivredom i iskorištavale svaki ostatak, što je sada nazvano zelena tranzicija i predstavlja ekološku dobit za sve nas", izjavila je Simona Đukić.

Potrebni investitori

Ana Milić Radulović je govorila o start-up programima u praksi i kako je neophodno da jača saradnja između institucija, političkih faktora i ženskih asocijacija uz neprestana ulaganja u obrazovanje i ohrabrivanje žena da se upuste u preduzetništvo, što nije moguće bez investitora.

U izlaganju o programima evropskih institucija za poljoprivredno preduzetništvo i inovativne projekte žena, Jana Kudecova je istakla da žene nisu na margini, samo nisu dovoljno vidljive iako u u svakom smislu inovatorke, u poljoprivredi i svojim seoskim zajednicama. Obrazac po kome sin ostaje na gazdinstvu dok se žensko dete udaje, ne nasleđuje ništa i radi kod muža na imanju još je jak u srpskom društvu, a predrasude prema uspehu i preduzetništvu žena postoje i dalje.

Zato finansijska ulaganja u ženski agrobiznis i medijska pažnja daju neprocenjive rezultate.