Raste globalno siromaštvo - poljoprivreda najviše trpi: Pokazuje izveštaj UN-a

Stručnjaci UN-a za klimu su upozorili da klimatske promene i ekstremno vreme već nanose štetu svetskoj ekonomiji, zbog čega će milioni ljudi biti gurnuti u siromaštvo.

Izveštaj Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) poziva svet da se brzo prilagodi i osigura život i održivu budućnost za sve. Ovaj izveštaj je stavio do znanja da klimatske promene utiču na svet brže nego što su naučnici očekivali. Najveće ekonomske štete vezane su za sektore koji su im direktno izloženi. Najviše trpe poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo, energetika i turizam, kao i produktivnost rada na otvorenom.

Ove promene delovale su na produktivnost u poljoprivredi, uticale na zdravlje ljudi i sigurnost hrane, ali i na uništavanje infrastrukture i domova, gubitak imovine i prihoda To je imalo negativan efekat na rodnu i društvenu jednakost.

Do 2050. godine 183 miliona neuhranjenih?

Najveću štetu će osetiti siromašne i ranjive ekonomije. Procenjuje se da će zbog svega do 2050. godine još 183 miliona ljudi postati neuhranjeno u zemljama sa niskim prihodima.

Izveštaj dolazi usred rastućih svetskih cena goriva i inflacije, a što je navelo neke političare da se odupru naporima da promovišu čistije izvore energije, tvrdeći da će to samo povećati ukupne troškove života za najsiromašnije.

Dugoročna prognoza: Dolazi sušno proleće sa manje padavina?

Izveštaj IPCC-a navodi kako bi toplinski stres na otvorenom učinio poljoprivrednu radnu snagu manje produktivnom ili podstakao radnike na farmama da se prebace u druge sektore. To može na kraju dovesti do smanjenja proizvodnje i veće cene hrane što za sobom povlači povećanje siromaštva, ekonomskih nejednakosti i nevoljnih migracija u gradove.

Kakvo je stanje u EU?

Prema podacima Eurostata, u 2020. godini 8,6 odsto stanovništa u Evropskoj uniji nije moglo sebi da priušti adekvatan obrok. Jedna od pet osoba je u opasnosti od siromaštva što je 21,7 odsto stanovništva koje nije bilo u mogućnosti da sebi priušti obrok sa mesom, ribom ili vegetarijanskim ekvivalentom svaki drugi dan.

Najveći udeo ljudi u riziku od siromaštva koji ne mogu sebi da priušte takve obroke zabeležen je u Bugarskoj (54,6 odsto), a zatim u Grčkoj (45,6 odsto) i Slovačkoj (36 odsto). S druge strane, najniži udeo belži Kipar (3,8 odsto), zatim Irska (3,9 odsto), Luksemburg i Holandija (obe po 6,6 odsto).