Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Tržište žita i brašna
  • 15.07.2015. 16:00

Siva ekonomija i u prometu žitarica i brašna

Siva ekonomija je pojava koja muči i tržište žita i brašna, složili su se predstavnici privrede i nadležnih državnih institucija na skupu koji je organizovan u Privrednoj komori Srbije. Rešavanju tog problema mora se pristupiti sistemski.

Foto: depositphotos.com
  • 213
  • 10
  • 0

Promet žitarica i brašna mimo tekućeg računa, poreska utaja, neprijavljivanje radnika u malim pekarskim pogonima, nepostojanje sanitarnih knjižica kod dela zaposlenih - neki su od problema na tržištu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda, rečeno je danas na okruglom stolu o sivoj ekonomiji u toj oblasti.

Siva ekonomija muči i tržište žita i brašna

Predstavnici privrede i nadležnih državnih institucija na skupu koji je organizovan u Privrednoj komori Srbije složili su se da je siva ekonomija pojava koja muči i tržište žita i brašna, i da se rešavanju tog problema mora pristupiti sistemski.

V.d. direktora Žitovojvodine, Zdravko Šajatović rekao je da veštačko snižavanje cena, omogućeno neizmirivanjem poreskih obaveza prema državi, dovodi do nelojalne konkurencije i ugrožava mlinare i pekare koji legalno posluju. Šajatović tvrdi da su, prema procenama tog udruženja, gubici zbog nenaplaćenog poreza na dodatu vrednost (PDV) u toj oblasti 10 milijardi dinara. On dodaje da od Ministarstva finansija nisu uspeli da dobiju te podatke, pa nisu mogli da ih uporede.

Zbog toga, istakao je dalje Šajatović, treba izmeniti i dopuniti poreske obrasce, jer trenutno nisu raspoloživi podaci po delatnostima. Dodao je da u Srbiji ima 270 - 280 industrijskih i zanatskih mlinova, i 6.180 pekarskih radnji.

Sivoj ekonomiji krila odseći već u mlinarstvu

"Inspekcijski organi ne mogu stići do svih pekarskih pogona, pa je neophodno krenuti od mlinarstva i tu "odseći krila" sivoj ekonomiji", istakao je Šajatović. Prema njegovim rečima, 500.000 tona prometovane pšenice državna statistika ne pokriva, kao ni 70 odsto proizvedenog hleba. Upozorio je i na krađu struje, koja je prisutna u velikom broju mlinova.

Direktor Produktne berze u Novom Sadu, Žarko Galetin kazao je da je siva ekonomija na tržištu žitarica i prerađevina od žitarica prisutnija nego u ostalim delatnostima. "To ne ide na ruku, ne samo otkupljivačima, mlinsko-prerađivačkim kapacitetima, već ni poljoprivrednicima. Iako brza zarada na prvi pogled deluje privlačno, kasnije nanosi štetu svima", naveo je Galetin i dodao da je ovakav, relativno visok nivo sive ekonomije, u ovom sektoru posledica sistemih propusta, a najveće žrtve su potrošači.

Država se mora ozbiljnije pozabaviti ovim problemom

"Naša poruka državi je da se ozbiljnije pozabavi ovim problemima, pogotovo u sektoru mlinarstva i otkupa pšenice i da se tržište uredi na sistemski način", istakao je Galetin i dodao je da je otkup pšenice prva karika u čitavom proizvodnom lancu. "Nakupci bukvalno dolaze na parcele i njive, nude gotov novac i cene ispod svake tržišne, a mali poljoprivredni proizvođači, needukovani i neinformisani kako ući u tržišni sistem, nasedaju na to", objašnjava dalje Galetin uz napomenu da se problem detektuje i analizira, ali nema alata za sistemsko rešavanje. Država bi ponovo trebala da se pozabavi problemom donošenja zakona o robnim berzama, što je samo jedan segment uređenja tržišta, smatra Galetin.

Sve je manje nesavesnih proizvođača koji prodaju bez markice

Načelnik poljoprivredne inspekcije Nenad Vujović rekao je da poljoprivredna inspekcija intenzivno prati kretanje žita, odnosno brašna koje nije obeleženo evidencionim markicama. On je napomenuo da su evidencione markice jedan od mehanizama da se isprati put i legalnost samog proizvoda.

Prema Vujovićevim rečima, analiza pokazuje da se u prethodnim godinama jako mali broj nesavesnih proizvođača brašna odlučuje da svoj proizvod prometuje bez markica, u sivoj zoni. "Procenat nepravilnosti je sada 0,7 odsto, što je više od 10 puta manje nego pre desetak godina kada je bio blizu sedam odsto", kazao je Vujović.

Foto: depositphotos.com; zorandim


Izvori

Tanjug


Tagovi

Siva ekonomija Promet žitarica Promet brašna Mlinari Poreska utaja Pekarski proizvodi Žitovojvodina Zdravko Šajatović Snižavanje cena Gubici Nenad Vujović Poljoprivredna inspekcija Evidencione markice Žarko Galetin Produktna berza

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB