Mnoštvo dece došlo je da proslavi dva veka od osnivanja jedne od najstarijih škola u Šumadiji. Zaličilo je da je seoska škola puna smeha i graje, ali sreća je trajala samo jedan dan. Jer, ove godine i poslednji đak je otišao iz klupe. Kada je osnovana pre dva veka škola je imala osam đaka.
Nekada je u seoskoj školi u Čestinu, u podnožju Gledićkih planina, koja je osnovana za vreme Miloša Obrenovića, bilo i preko 80 učenika. Radila je u dve smene. Srećnog posleratnog doba prisetio se za veliki jubilej i nekadašnji učitelj Sreten Marković. Kaže da mu je bila čast što je bio seoski učitelj, koji nije imao samo obavezu da uči đake, već i da razvija školu.
Za dvesta godina postojanja, ova seoska škola prešla je put od voštanih sveća i bubnjara, do prve sijalice i olimpijskog bazena.
"Kada sam došao 1960. godine iz susednog sela Gledić, nije bilo struje u školi. Za četiri godine učiteljevanja zajedno sa svojom suprugom, uspeo sam da isposlujem da zasvetli sijalica u zgradi. Za vreme mog boravka uspeli smo uz pomoć tadašnje opštine da napravimo olimpijski bazen ispod manastirske porte, koji danas na žalost nije u funkciji. Sadio sam zajedno sa mojim učenicima jablanove, koji su i dan-danas tu", priča Sreten, 87- godišnji seoski učitelj.
Marković podseća javnost da je ova škola značajan kulturno-istorijski spomenik, ne samo za Šumadiju, već bi trebalo da zavređuje pažnju cele Srbije.
Škola se nalazi u selu Čestin u gružanskom kraju, ali je svi prepoznaju kao školu u Kamencu, po istoimenom manastiru osnovanom pre šest vekova. Sagrađena je u manastirskoj porti. Zgrada je poklon dr Nikole Nikolajevića, Gružanina, koji je ostavio školu "budućim generacijama da se u njoj obrazuju i vaspitavaju". Ubraja se među najstarije škole u oslobođenoj Srbiji za vreme Miloša Obrenovića.
"Ovo je značajna baština Šumadije. Danas je mnogo bivših učenika i njihove dece i unuka došlo da proslavi 200 godina postojanja. Na žalost, dečiji smeh se čuje samo danas, jer ove godine i poslednji đak je otišao iz klupe. A nekada - sve je vrvelo. Đaci su dolazili iz svih okolnih sela. Kada sam ja došao, imala je 87 učenika. Bili su zainteresovani za gradivo, a roditelji puni poštovanja prema učiteljima. Bili smo i omiljeni u selu, ali je tome, priznajem, više doprinela moja supruga, koja im je bila više od učiteljice", priseća se nekadašnji seoski učitelj.
O istorijatu škole u XIX veku, postoji tek nekoliko pisanih tragova. U dokumentu "Prečanski učitelji i književnost 19. veka" navodi se da je Georgije Mihaljević, nekadašnji štampar u Kraljevskom univerzitetu u Budimu, živeo i radio kao učitelj baš u Kamencu 1826. godine. Tu ga je pronašao Joakim Vujić, osnivač srpskog pozorišta i zapisao: "Nedaleko od crkve, preko potoka, nahodi se i jedna siromašna škola s osam učenika i učiteljem koji je bio sobiratelj slavne budimske tipografije".
Još se navodi da su za vreme jakih zima, koje ovde dugo traju i velikih snegova, deca ostajala u školi. Stoga je postojala spavaonica za učenike i dva stana za učitelje. Danas su ostale samo prazne drvene skamije, koje su deca na tren oživela, sećajući se početka rada prve škole u Gružanskom kraju.
Tagovi
Autorka
