Slovenci podelili iskustva korišćenja IPARD-a

Iz IPARD II programa namenjenog poljoprivredi i ruralnom razvoju, Srbiji je namenjeno 175 miliona evra. Poljoprivrednici u našoj zemlji treba da se pripreme, da prave biznis planove i kontinuirano rade na tome šta treba da urade, kako bi ceo program bio uspešno realizovan. Jednom rečju, oni treba da budu spremni da odgovore na prve pozive iz IPARD-a.

Uspešnost realizacije ovog programa u mnogome zavisi od poljoprivrednih stručnih službi. One trebaju farmerima da pruže potpunu logistiku. Kako su to radili Slovenci i sa kojim problemima se sada nose njihovi farmeri, čulo se prilikom posete delegacije iz ove zemlje Poljoprivrednoj stručnoj službi u Zrenjaninu.

Izbeći greške koje su drugi pravili

Kada su zaposleni u zrenjaninskoj PSS pre dve godine posetili Sajam poljoprivrede "Agra" u Gornjoj Radgoni bili su u prilici i da razgovaraju sa svojim kolegama iz Slovenije. Ta saradnja je nastavljena, usledila je uzvratna poseta, a najviše se pričalo o ulozi PSS u realizaciji IPARD programa.

"Od Slovenaca smo čuli gde ne treba grešiti kada se pišu projekti za IPARD. Kod nas je tek počela edukacija savetodavaca kako bi mogli da upute poljoprivredne proizvođače da pravilno napišu biznis planove i savladaju obimnu dokumentaciju, da bi stigli do sredstava. Naša nastojanja su da usvojimo slovenačka iskustva i izbegnemo najčešće greške. Tu pre svega mislim na velike želje poljoprivrednih proizvođača. U Sloveniji farmeri nisu ciljano išli na konkretne programe i konkretnu proizvodnju. Preporuka za male proizvođače je da biznis planovi budu konkretni, sa konkretnim merama i rezultatima koje mogu ostvariti", kaže Kristina Salapura, direktorka PSS Zrenjanin.

Ona je napomenula da mladi poljoprivredni proizvođači sve češće dolaze u PSS da se interesuju kako da ostvare pravo na sredstva iz IPARD-a. Najviše ih zanima nabavka poljoprivredne mehanizacije jer je naš vozni park u agraru prilično star. Veliko interesovanje vlada i za plastenike, staklenike i sisteme za navodnjavanje koji su postali preka potreba zbog klimatskih promena, ali i preorjentisanja poljoprivredne proizvodnje na isplativije grane. Ova služba očekuje od Ministarstva poljoprivrede da uskoro počne edukacija savetodavaca kako bi se oni blagovremeno okrenuli primarnim proizvođačima.

Odeljenje za ekonomiju i biznis planove neophodno

Slovenci kažu da je Pomurje njihova žitnica, a Poljoprivredni zavod Murska Sobota jedan je od osam zavoda koji čine Poljoprivrednu komoru Slovenije. U Zavodu je najveća savetodavna služba, sledi je stočarska služba. Savetodavna služba ne može biti razvijena bez dobre laboratorije u kojoj se rade analize mleka, vina, zemlje, vode, mikotoksina. Veoma je razvijena služba za ekonomiju, računovodstvo i knjigovodstvo u kojoj se najveća pažnja poklanja izradi biznis planova i pozicioniranju seljaka da ispunjavaju sve uslove kako bi bili uspešni na konkursima ministarstva poljoprivrede, objasnio je Franc Režonja, direktor Poljoprivrednog zavoda u Murskoj Soboti.

"Mi smo pre ulaska u EU bili već organizovani u stručnim službama onako kako je to EU želela. Usvojili smo austrijska iskustva. Najviše sredstava naši seljaci su "povukli" baš preko biznis planova koje je pravila savetodavna služba i bili smo 50 do 60 odsto uspešni sa planovima koje smo kandidovali. A uspešnost planova koji su usvojeni bila je od 80 do 85 odsto. To znači da smo pre ulaska u EU bili jako zadovoljni što su seljaci dobijali novac, što su pare odlazile u sela za infrastrukturu koju smo pravili u agraru. Ulaskom u EU participiramo za sredstva iz drugih fondova", objasnio je Režonja.

Na pitanje da li i u kolikoj meri je i slovenački agrar pogodila kriza, pre svega u otkupnim cenama i plasmanu mleka i mesa, Režonja je rakao da su oni pravili mnogo planova za izlazak iz krize, ali da ni jedan nije uspeo. Rešenje vidi u mixu svih tih planova kako bi se spasla mala poljoprivredna gazdinstva.

Zahvaljujući IPARD-u osnažena poljoprivredna gazdinstva

Jožef Kovač zajedno sa suprugom, sinom i snajom obrađuje 110 hektara zemlje. U vlastitom posedu imaju 70 hektara. Velika pomoć im stiže i od unuke koja završava Poljoprivredni fakultet. Napredak i razvoj Kovači su zabeležili upravo zahvaljujući novcu koji su na početku dobili iz predpristupnih fondova, a kasnije i na osnovu drugih konkursa koji su na raspolaganju slovenačkim poljoprivrednicima. Jožef je pre 10 godina imanje dao sinu jer je on kao mladi poljoprivrednik dobio od države 25.000 evra bespovratnih sredstava.

"Nakon toga odlučili smo da napravimo malu farmu za uzgoj svinja. Tri godine smo čekali na papire jer prvi i drugi put nismo prošli na konkursu. Kada smo ispunili sve uslove sagrdili smo farmu za 50 krmača i objekte za tovljenike. Farma se širila i sada isporučimo na tržište 1.000 tovljenika. Svinje prodajemo mesnoj industriji koja isplatu vrši na osnovu kvaliteta mesa. Mi za sada dostižemo kvalitet od 65 odsto i tu nam malo ne odgovara cena", objasnio je Kovač.

Cena žive mere svinja lošijeg kvaliteta u Sloveniji je u ovom trenutku jedan evro, što se baš i ne isplati. Proizvođačka cena kako kažu farmeri je najmanje 1,20 evra.

Ključ uspeha - dobro uređen sistem

Činjenica je da kriza nije zaobišla ni razvijenije agrarne zemlje. Ali ključ njihovog opstanka svakako leži u dobro uređenom sistemu u kojem poljoprivrednik nije prepušten sam sebi. Iz našeg resornog ministarstva poručuju da se konkurentnost srpske poljoprivrede ne može podići iz nacionalnog budžeta, sve da je on i šest ili sedam odsto ukupne državne kase. Jedina sredstva koja mogu da utiču na povećanje konkurentnosti su fondovi EU.

Zamenik šefa delegacije EU u Srbiji, Oskar Benedikt, rekao je da Evropska komisija neće čekati da neko dođe po taj novac. Oni koji pokažu da znaju da iskoriste ta sredstva dobiće više. Ako se sredstva ne iskoriste kako treba, biće preusmerena na druge programe ili čak u druge zemlje. Na osnovu svega rečenog da se zaključiti da nemamo mnogo vremena da se u potpunosti organizujemo i da što pre sistemska rešenja treba implementirati u praksi.