• Opstanak poljoprivrednika
  • 08.07.2019. 12:00
  • Pčinjski okrug, Vranje

Srđan Mladenović kupuje zemlju i mašta o boljim danima u poljoprivredi

"Sve dok cene poljoprivrednih proizvoda ne prate troškove proizvodnje, mladi ljudi će odlaziti iz sela u inostranstvo trbuhom za kruhom. Sela će opusteti, baš kao i stočni fond u našem selu gde se krupna stoka u sadašnjih sto domaćinstava može sresti u svega pet", kaže Srđan poljoprivrednik iz sela Donje Žapsko.

Foto: Gordana Nastić
  • 845
  • 45
  • 0

Porodica Srđana Mladenovića iz sela Donje Žapsko, kod Vranja, oduvek je egzistirala od poljoprivrede. Tu porodičnu tradiciju nastavio je i on, iako se godinama suočava sa brojnim poteškoćama koje prate poljoprivrednu proizvodnju. Uprkos tome on uspeva da ostvari zadovoljavajuću zaradu od koje njegovo gazdinstvo može normalno da funkcioniše.

Njegova porodica koja broji petoro članova obrađuje deset hektara zemlje. Tri hektara su nasledili od dede, dva uzeli pod zakup, a pet su kupili sami. Oni jedini u svom selu kupuju zemlju dok je drugi prodaju.

"Ljudi kod nas iz raznoraznih razloga prodaju svoja imanja. Neki zato što ne znaju šta će sa zaprloženim njivama koje su godinama neobrađene. Drugi zato što ih je neka druga muka pritisla. Ovde kvadratni metar zemlje staje 30 centi i mi po toj ceni sklopimo i pogodbu kada odlučimo da kupimo neku njivu," priča Srđan.

Na mestu gde su sadili "jaku" podigli plastenike

Svih deset hektara koje obrađuju Mladenovići su prilagodili svojim potrebama i na svakoj njivi uzgajaju kulturu koja najbolje uspeva. Oni su dugi niz godina, na svom imanju, proizvodili sitnolisni duvan "jaku". Bili su među najboljim proizvođačima ove vrste duvana u kraju. Prestali su da ga sade kada ljudi iz firme za koju su proizvodili duvan, iz samo njima znanih razloga, nisu hteli da im pomognu da preko njih, dođu do neophodne mehanizacije. Na Srđanovu inicijativu odmah su se preorijentisali na povrtarsku proizvodnju u plastenicima.

"Te 1994. godine kada smo krenuli sa plastenicima ostvarili smo zaradu kao nikada dosad. Sećam se da smo kilogram paprike prodavali za dve marke, a vezu mladog luka za marku. Bilo je para. Sa tim cenama mogli smo da pokrijemo sve troškove proizvodnje i ostvarimo željenu zaradu," kaže Srđan.

Poslednjih godina, međutim, zbog povećanih troškova proizvodnje u plastenicima bili su prinuđeni da smanje proizvodnju. Zbog toga su ove godine podigli samo pet plastenika u kojima proizvode paradajz i papriku i drugo povrće koje prodaju na vranjskoj i bujanovačkoj pijaci.

Mladenovići su povećali broj muznih krava simentalske i rase frizer

Smanjili prozivodnju u plastenicima povećali broj muznih krava 

Kada su smanjili proizvodnju u plastenicima Mladenovići su automatski povećali broj muznih krava simentalske i rase frizer, a kojih u staji, pored pet bikova i dve rasne junice, imaju ukupno sedam. Od mlekulja svakodnevno dobijaju u proseku oko 80 litara mleka dnevno od koga prave prvoklasni domaći sir. Za proizvodnju sira zadužene su Srđanova sestra Biljana i majka Svetlana. One sir prave po recepturi koja se decenijama u njihovoj porodici prenosi s kolena na koleno. Za ovaj svoj proizvod, porodica, ima sertifikat tako da ga nesmetano prodaju mušterijama na vranjskoj pijaci.

"Da bi seljak, ovde na jugu Srbije opstao i ostao na poljoprivredi, on mora u situaciji kada jedna proizvodnja ne ide da se brzo preorijentiše na drugu. Tako mi radimo godinama i zahvaljujući tome opstajemo. A dokle ćemo tako videćemo. Primera radi mi smo prošle godine za prodaju utovili i 40 komada svinja. Cena je bila toliko loša da se taj posao uopšte nije isplatio. Zbog loše cene mnogim kupcima smo svinje dali na veresiju. Novac, međutim, još uvek nismo dobili uprkos obećanjima. Zbog toga smo ove godine rešili da utovimo samo petnaest komada svinja koje smo dobili ukrštanjem landrasa i jokšira", navodi Srđan.

Zastarela mehanizacija postala teret

Svih ovih godina Mladenovići su puno radili i na obnavljanju mehanizacije. Da nije toga bilo oni danas ne bi mogli da obrađuju deset hekara zemlje. Pored osnovne poljoprivredne mehanizacije oni u svom vlasništvu imaju i dva kombajna za žetvu pšenice koje su kupili 1986. godine. Jedini u Pčinjskom okrugu imaju kombajn za silažu koga su polovnog kupili 1979. godine.

Međutim, zastarela mehanizacija i u njihovoj porodici uzima danak jer iziskuje ogromne troškove za popravku. To se pogotovo odnosi na silažni kobajn, gde za zamenu jednog malog dela mora da se izdvoji od dve do tri hiljade evra.

Zastarela mehanizacija i ovoj porodici uzima danak jer iziskuje ogromne troškove za popravku

U vreme žetve, siliranja i ostalih poljoprivrednih radova Srđan sa ocem Zoranom, na njima najbližoj benzinskoj pumpi u Vranju, zna da kupi i do vagon nafte. Kada je Srđan, međutim, krenuo da sam nabavlja naftu iz Makedonije sa ove pumpe, na njihovu adresu, stiglo je pitanje zbog čega više kod njih ne kupuju naftu. Mladenoviće nije iznenadio ovakav potez zaposlenih na ovoj benzijskoj pumpi i dodaju da bi bili presrećni da su im umesto pitanja ponudili popust na kupovinu goriva s obzirom da su bili njihovi najveći kupci.

Srđan i njegov otac Zoran su mišljenja da sve dok u državi cene poljoprivrednih proizvoda ne prate troškove proizvodnje, mladi ljudi neće hteti da se bave poljoprivredom i dalje će odlaziti iz zemlje trbuhom za kruhom. Sela će opusteti baš kao i stočni fond u njihovom selu, gde se krupna stoka, u sadašnjih sto domaćinstava, trenutno može naći u svega pet.


Foto prilog


Tagovi

Poljoprivrednik Položaj poljoprivrednika Povrtari Stočari Uzgoj duvana Nafta Srđan Mladenović


Autorka

Gordana Nastić

Gordana Nastić

Dugogodišnja novinarka, koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi